Stigli su rezultati DNK analize dlake sa Himalaja za koju su tvrdili da pripada Jetiju: Ovo niko nije očekivao

Sada je sve jasno

Potraga za jetijem na Himalajima se završila prošlog meseca, a ključni dokaz je bila jedna vlas konjske dlake, otkriveno je na programu BBC radija 4, koji je pratio poteru za kripto-stvorenjem.

Endrju Benfild, pisac i učitelj meditacije, proveo je godine i godine tražeći jetija sa svojim prijatejlem, skeptikom i političkim analitičarem Ričardom Horsijem. Njih dvojica su putovali kroz Indiju, Mjanmar, Nepal i Butan i istraživali mnoge priče o legendarnom stvorenju, da bi na kraju napravili serijal BBC Radija 4 "Jeti", o svojoj potrazi.

Preporučujemo

Serija se završila u junu, tako što su otkrili da misteriozna dlaka, za koju im je neimenovani izvor rekao da pripada jetiju, čeka DNK analizu. Bonus epizoda, koja je objavljena 20. oktobra, otkrila je da je DNK analizom potvrđeno da je reč o konjskoj dlaci.

Benfild je rekao za LiveScience da se "ne oseća dobro" posle tri godine potrage. "Konjska dlaka je nešto najdosadnije što smo mogli da dobijemo", rekao je Benfild. Ali njih dvojica još tvrde da jedna DNK analiza ne može da negira seriju priča svih ljudi s kojima su razgovarali.

Priče o majmunolikom stvorenju koje luta Himalajima stare su više vekova. Interesovanje Zapada za Jetija počelo je 50-tih godina prošlog veka, kada je britanski planinar Erik Šipton došao sa Everesta sa fotografijama džinovskih otisaka stopala. Istraživanja koja su usledila nikad nisu uspela da pronađu niti jedan naučni dokaz o postojanju ovog stvorenja.

Benfildu se nije sviđalo što su sve lokalne tvrdnje o postojanju Jetija odbačene jer beli istraživači nisu pronašli nijedan dokaz. Njega je u postojanje Jetija dodatno uverio Dejvid Atenborou, koji je 2013. rekao da "misli da možda ima nečega u misteriji Jetija".

Benfild je u ekspediciju krenuo 2019. sa namerom da izi prve ruke čuje priče o Jetiju, i pozvao je Horsija, koji ima doktorat iz kognitivne psihologije, da krene s njim. "Rekao sam sebi da imam nešto, ako njega ubedim", pričao je Benfild.

BBC se u projekat uključio 2022. godine, pre odlaska dvojca u Butan, u Prirodni rezervat Sakteng, nacionalni park površine 740 kvadratnih kilometara, koji je i napravljen da bi se "sačuvao Jeti", ili "Migoi", kako ga tamo zovu. Ovde je Horsi konačno čuo priču koja je poljuljala njegov skepticizam, a Benfild je došao u posed te sad već čuvene dlake, za koju se ispostavilo da je konjska.

Dlaka je bila oko 15 centimetara duga, a Benfild ju je presekao na pola i poslao komad Šarloti Lindkvist, evolucionarnoj biološkinji na Univerzitetu Bafalo u Njujorku. Lindkvist i njen tim su utvrdili da DNK iz dlake ima potpuno podudaranje sa DNK altajskih konja, vrste koja živi u planinama u Aziji.

Lindkvistova je bila i deo studije iz 2017. godine, u kojoj se analiziralo 9 navodnih uzoraka jetija - otkriveno je da 8 pripadaju medvedima, a jedan psu. Ona je prethodno rekla da "nema sumnje da je priča o jetiju običan mit".

Benfild je prihvatio rezultat DNK analize, ali još uvek kod sebe ima drugu polovinu dlake. On je govorio i o činjenici da je na Himalajima ogromna oblast potpuno neistražena, i da je čuo priče o Jetijima od ljudi koji odlično poznaju taj region.

- Morate da poštujete znanje lokalaca, kad ste tamo, jer oni vam omogućavaju da preživite. Ko sam ja da dovodim u pitanje njihove priče? Oni su tamo napolju svakog dana - rekao je Benfild.

Horsi je rekao da nije verovao da će se vratiti sa DNK dokazom, ali za LiveScience je rekao da je Jeti mnogo važniji lokalnom stanovništvu nego što je očekivao.

- Sgvatili samo da tim ljudima nije toliko bitno da li Jeti fizički postoji. Važna je uloga koju on igra u njihovom svetu - rekao je Horsi.

Pisac Šering Taši objasnio je verovanje ljudi u Butanu da Jeti postoji u jednom članku iz 2020. godine, u butanskom nacionalnom časopisu. On kaže da su ljudi u Butanu ubeđeni u to da Jeti postoji, ali da "ne žure" da pokažu dokaze za to.

- Iako smo sigurni da postoji biološko biće koje stoji iza mitologije, verujemo da ono neće biti u obliku i formi u kojem ga Zapadnjaci zamišljaju - napisao je Taši.

(Telegraf Nauka/LiveScience)