Sićušni fosili otkrivaju nedostajuće poglavlje o životu u okeanima nakon „Zemlje kao grudve snega”

Retka skupina mikro i makrofosila pronađena na jugu Kine daje uvid u morski život nakon jednog od najekstremnijih ledenih doba na Zemlji.

Marinoanska glacijacija („Zemlja kao grudva snega“) završila se pre oko 635 miliona godina, nakon što je led stigao do tropskih okeana. Rekonstrukcija izgleda morskih zajednica tokom desetina miliona godina nakon ove ere ostaje teška. Veliki deo preostalih dokaza je mikroskopski, dok su veći organizmi slabo zastupljeni.

Preporučujemo

Novoopisani fosili predstavljaju oba tipa. Očuvani zajedno u istim slojevima stena, otkrivaju niz sićušnih plutajućih organizama i većih algi zakačenih za morsko dno.

Istraživači sa Kineskog univerziteta geonauka u Vuhanu detaljno opisuju ovo otkriće u časopisu Communications Biology. Procenjena starost fosila je 620 do 610 miliona godina. Šta nam ova raznolika mala zajednica može reći o slabo dokumentovanom periodu života nakon leda?

Dva viđenja istog drevnog mora

U oblasti kanjona Jangce u provinciji Hubej, različite stene su očuvale različite prvobitne stanovnike. Mikroskopski ostaci se nalaze u čvorićima rožnaca, dok veći organizmi opstaju u okolnom škriljcu kao spljošteni otisci bogati ugljenikom. Pronalazak oba tipa fosila zajedno omogućava istraživačima da povežu oblike života koje rana fosilna evidencija obično čuva odvojeno.

Ispitane su stotine tankih preseka stena i ploča koje nose fosile. Identifikovano je 35 vrsta mikrofosila sa organskim zidovima (akritarsi), uključujući tri nove vrste, pored šest širokih oblika većih fosila.

Veći primerci su uglavnom milimetarskih razmera. Dominiraju uske, zakrivljene trake, pored diskova, zamršenih niti i razgranatih oblika. Jedan primerak podseća na izduženi balon na peteljci. Drugi ima strukturu za pričvršćivanje ispod stabljike i krunu od grančica.

Ovi detalji daju informacije o tome gde su organizmi živeli. Strukture za pričvršćivanje i grananje ka gore sugerišu da nekoliko oblika predstavlja alge koje su rasle sa morskog dna. Mnogi mikrofosili verovatno predstavljaju ciste – zaštićene stadijume u životnim ciklusima algi nošene vodom.

Neki fosili pripadaju grupama koje su ranije interpretirane kao životinjska jaja ili jednostavne životinje, ali to ostaje sporno. Jasnija je slika o organizmima koji su koristili Sunčevu svetlost u različitim delovima istog morskog okruženja.

Određivanje starosti

Starost sloja koji nosi fosile nije određena direktno pomoću radioaktivnih elemenata. Umesto toga, istraživači su uporedili sekvencu stena i karakteristične mikrofosile sa sekvencama sa drugih mesta, oslanjajući se na objavljene procene starosti.

Prihvaćeno podudaranje smešta fosile u period od pre 620 do 610 miliona godina – otprilike 15 do 25 miliona godina nakon kraja marinoanske glacijacije. Međutim, potrebno je direktno datiranje da bi se potvrdila ta procena.

Alge su već bile prisutne pre otapanja. Studija iz 2015. godine opisala je fosile interpretirane kao alge koje žive na morskom dnu, iz stena položenih tokom glacijalnog intervala. Sugerisano je da su epizode otvorene vode obezbedile mesta gde su ovi organizmi mogli da prežive.

Novi foslili pomažu da se rasvetli šta je usledilo. Na prihvaćenoj vremenskoj liniji, oni prethode poznatijoj lantijanskoj zajednici, takođe pronađenoj u Kini, čija starost je procenjena na otprilike 602 miliona godina.

Lantijanska biota sadrži veće, složenije alge i moguće životinje. Novi, generalno manji i jednostavniji oblici daju uvid u raniju fazu te istorije. „Ovaj pronalazak popunjava vremensku prazninu i daje uvid u rane biološke zajednice edijakarijuma tokom prelaza iz kriogenijuma u edijakarijum“, kažu istraživači.

Vrednost ovih očuvanih zajednica prevazilazi dodavanje još jednog perioda u fosilnu evidenciju. Traka utisnuta u škriljac i mikroskopska cista u rožnacu čuvaju različite delove drevnog mora. Pronađeni zajedno, pomažu istraživačima da rekonstruišu zajednicu koju bi posmatranje samo jednog tipa fosila ostavilo delimično skrivenom.

(Telegraf Nauka/Phys.org)