Snimak iz svemira otkrio čudne talase visoko iznad uragana Sajmon: Instrument VIIRS jedini uspeo da ih uhvati

Uragan Sajmon, poslednji u nizu tropskih ciklona u istočnom Pacifiku ove sezone, prošao je kraj meksičke obale kao oluja četvrte kategorije 11. oktobra 2026. Iako je uglavnom ostao na otvorenom moru, pogodio je obalu Meksika sa vetrovima koji su dostizali brzinu od 250 kilometara na sat.

Istovremeno, sateliti američke svemirske agencije NASA zabeležili su nesvakidašnji prizor iznad oluje: ogromne, čudne talase koji su se širili gornjim slojevima atmosfere, piše Science Daily.

Preporučujemo

Oko uragana Sajmon nalazilo se na oko 50 kilometara od obale, između Mansanilja i Puerto Valjarte, kada je instrument VIIRS (Visible Infrared Imaging Radiometer Suite) na satelitu Suomi NPP snimio donju sliku oko 14.30 po lokalnom vremenu (20.30 po Griniču) 11. oktobra,saopštila je NASA.

Do tog trenutka, stalni vetrovi duvali su brzinom od oko 210 kilometara na čas (130 milja na čas), prema podacima Nacionalnog centra za uragane (NHC), a unutrašnje jezgro oluje dodirivalo je samu obalu. Reljef planina Sijera Madre izgleda da je donekle ublažio intenzitet oluje i smanjio zonu njenih vetrova, primetio je NHC. Ipak, ovaj snažni uragan doneo je obilne kiše i poplave u priobalna područja, uključujući lučki grad Mansaniljo, i povećao rizik od pojave klizišta u planinskim predelima, pokazali su medijski izveštaji.

U ranim jutarnjim satima 11. oktobra, sateliti su zabeležili uticaj oluje koji se proteže sve do gornjih slojeva atmosfere. Ova noćna slika (prikazana na početku teksta), zabeležena instrumentom VIIRS na satelitu NOAA-21, prikazuje atmosferske gravitacione talase koji se šire iz uragana. Ovi nabori nastaju kada latentna toplota oslobođena u blizini zida oka tropskog ciklona pokrene snažnu konvekciju, formirajući visoke kumulonimbuse sa uzlaznim strujama koje mogu poslati talase u stratosferu i mezosferu.

Međutim, ovi talasi se ne mogu uvek uočiti. Vetrovi u gornjoj atmosferi mogu ih raspršiti pre nego što stignu do mezosfere, gde se manifestuju kao talasanje u sjaju neba, slaboj svetlosti koju emituju gasovi na tim velikim visinama. Dnevno-noćni kanal instrumenta VIIRS osetljiv je na sjaj neba, ali takođe detektuje i odbijenu mesečinu, koja ga može nadjačati i učiniti nevidljivim. U noći kada je ovaj snimak zabeležen, minimalna osvetljenost Meseca pomogla je da se sjaj neba jasno istakne.

Ujutru 13. oktobra, prognoze u pogledu intenziteta uragana i putanje i dalje su bile „veoma niske pouzdanosti“, jer je razvoj oluje nastavio da prkosi očekivanjima meteorologa. Sistem bi mogao da skrene ka severu i uđe u Kalifornijski zaliv pre nego što izađe na kopno.

(Telegraf Nauka/Science Daily/NASA)