„Vrata otvaramo samo tri puta godišnje“: Čuveni trezor sudnjeg dana vodi profesor iz BiH

Svalbardsko globalno skladište semena nazivaju „trezor sudnjeg dana“. Međutim, Fuad Gaši, koji je od juna zadužen za koordinaciju ovim jedinstvenim objektom, više voli da govori na poetičniji i optimističniji način, piše El Pais. On skladište u norveškom arhipelagu Svalbard vidi kao riznicu znanja, koja osigurava biodiverzitet naše planete.

Gaši (46), profesor genetike i oplemenjivanja biljaka rođen je u Bosni i Hercegovini. Devedesetih godina emigrirao je u Švedsku kao izbeglica. Kasnije se vratio u svoju domovinu, gde je studirao poljoprivredne nauke i genetiku, pre nego što je dobio profesorsko mesto na Univerzitetu u Sarajevu.

Preporučujemo

Tokom studija, Gaši se zainteresovao za rad banaka semena, koje čuvaju različite varijetete biljnih vrsta. Stupio je u kontakt sa projektom SEEDnet (Jugoistočnoevropska mreža za razvoj biljnih genetičkih resursa), posvećenom razvoju banaka gena u istočnoevropskim zemljama.

Prvu banku biljnih gena u Bosni i Hercegovini pokrenuo je 2008. Međutim, tokom pandemije kovida-19, banka se suočila sa finansijskim poteškoćama. Osmund Asdal, tadašnji koordinator Svalbardskog globalnog trezora semena, podstakao je Gašija da pošalje duplikate semena pohranjenog u Sarajevu projektu BOLD (Biodiverzitet za mogućnosti, sredstva za život i razvoj) i pozvao ga da drugi set pohrani u čuveni norveški trezor.

U to vreme, ovaj profesor nije mogao ni da zamisli da će, samo nekoliko godina kasnije, naslediti Asdala na čelu Svalbarda. Danas, „Nojeva barka semena”, koja radi od 2008. godine, čuva više od 6.500 varijeteta iz preko 100 zemalja.

- Najzanimljivija stvar u vezi sa ovim poslom je njegova raznovrsnost. Svake nedelje dodam nešto novo na svoju listu. Još učim, ali sam već vodio banku gena pre nego što sam preuzeo rukovođenje Svalbardom. Dakle, bio sam „sa druge strane“. Imao sam sjajnu tranziciju u ovu ulogu jer svog prethodnika poznajem 20 godina. A pošto je ovaj projekat saradnja između norveškog Ministarstva poljoprivrede i hrane, „Global Crop Diversity Trust“ i Nordijskog centra za genetičke resurse (NordGen), uvek osećam da postoji neko ko me može podržati ako se pojavi novi izazov – rekao je Gaši za El Pais.

Na pitanje šta je osetio kad je prvi put video Globalni trezor semena, on kaže da ga je prvi put video samo spolja i to 2024.

- Tek u junu 2026. godine uspeo sam da vidim unutrašnjost, jer niko ne ulazi u trezor ako nema nešto specifično da uradi. Bilo je to neverovatno iskustvo. I ne samo ulazak tamo: sam posao odlaganja kutija sa semenom, što ne radimo baš često jer se vrata otvaraju samo tri puta godišnje, bio je neverovatan. Ako zastanete na trenutak da razmislite o onome što radite, o tom semenu, koje je rezultat pažljive selekcije i generacija farmera koji to rade hiljadama godina - o tome da ste ispod planine veoma blizu Severnog pola, sve je to prilično impresivno – naglasio je Gaši.

On dodaje da Globalni trezor semena „nije banka semena u tradicionalnom smislu“.

- Umesto toga, mi služimo kao rezerva za druge banke semena širom sveta. Naša najvažnija funkcija je da pomognemo bankama gena da zaštite svoj materijal, jer su one te koje održavaju biodiverzitet, što nam pomaže da razvijemo nove varijetete useva koji bi mogli da prehrane populaciju. Taj biodiverzitet je jedan od odgovora na sve izazove sa kojima se suočavamo, u poljoprivredi i snabdevanju hranom – rekao je.

U trezoru sudnjeg dana trenutno je pohranjeno više od 1,4 miliona uzoraka semena.

- Svaka od tri komore za skladištenje semena na Svalbardu ima kapacitet od 1,5 miliona. Već smo popunili jednu komoru i počeli smo da punimo drugu. Tražimo od banaka semena da ne deponuju ništa što nije jedinstveno. Čuvamo istoriju poljoprivrede – ispričao je Gaši.

Na pitanje da li je trezor spreman za klimatske promene, on kaže da se ulaz u trezor nalazi 130 metara iznad nivoa mora.

(Telegraf Nauka / El Pais)