Naučnici analizirali Šekspirova dela i još 3.174 drame: Predstave kao alat za proučavanje ljudske kognicije
Pozorišne drame su kulturni proizvod koji se može koristiti za proučavanje kapaciteta ljudske kognicije. To je stav naučnika sa ETH Cirih zbog koga su rešili da prouče kompleksnost drama Viljema Šekspira, kao i više od 3.000 evropskih drama napisanih između 472. pre nove ere i 2017.
Kako se navodi, Šekspirove drame komplikovanije su od ostalih evropskih drama, a najteža za praćenje je drama „Antonije i Kleopatra“, navodi SciMEx.
Preporučujemo
Bio zarobljen u ledu Sibira 46.000 godina: Istraživači uspeli da ga ožive, pa da prate potomke 100 generacija
Okean pod nečuvenim pritiskom dok El Ninjo pojačava zagrevanje do rekordnih nivoa
- Pozorišne predstave su kulturni proizvodi koji mogu da se koriste za proučavanje kapaciteta ljudske kognicije. Smatramo da Kolmogorovljeva kompleksnost može biti pogodna za operacionalizaciju toga koliko je zahtevno pratiti narativ. U ovom registrovanom izveštaju analizirali smo mreže likova iz Šekspirovih drama i 3.174 komada iz projekta Drama Corpora – naveli su švajcarski naučnici u studiji objavljenoj u Royal Society Open Science i dodali:
- U Studiji 1 analizirali smo kompleksnost Šekspirovih dela kako bismo istražili približnu granicu kompleksnosti mreža likova koju ljudi mogu mentalno da reprezentuju. U Studiji 2 otkrili smo da se kompleksnost Šekspirovih drama nalazi na gornjem kraju distribucije kompleksnosti svih analiziranih komada. Studija 3 je pokazala da je kompleksnost mreža likova u visokoj korelaciji sa brojem likova koji govore, što se često koristi kao indikator mentalne reprezentabilnosti. Studija 4 je pokazala da istraživački stepeni slobode utiču na apsolutne procene kompleksnosti. Međutim, redosled kompleksnosti među mrežama likova ostao je stabilan.
Kako su naglasili, „uprkos nalazima, savetujemo oprez pri donošenju ishitrenih zaključaka o opštim kognitivnim ograničenjima na osnovu kulturnih proizvoda kroz različite tipove društvenih mreža i ističemo važnost faktora koji se nalaze izvan samih mreža“.
Najkompleksnija Šekspirova drama prema ovoj studiji je tragedija „Antonije i Kleopatra“, a slede „Henri VI, 2. deo“ i „Henri VI, 1. deo“, pa „Ričard III“ i „Koriolan“. Najmanje kompleksna je „Bura“, a slede „Uzaludni ljubavni trud“, „Komedija nesporazuma“, „Bogojavljenska noć“ i „Dva plemića iz Verone“.
Neke od najčuvenijih drama poput „Hamleta“, „Romea i Julije“, „Kralj Lir“ i „Mletački trgovac“ su negde na sredini ove liste.
(Telegraf Nauka/SciMEx)