Naučnici tuguju zbog smrti Doli Parton: Ovo je 5 načina na koje je kraljica kantrija promenila nauku

Legendarna kantri muzičarka Doli Parton preminula je u 80. godini nakon kratkotrajne borbe sa rakom. Rođena u siromašnoj poljoprivrednoj porodici u Lokast Ridžu 1946, postala je pevačica i izvođačica još u detinjstvu, a u karijeri je osvojila brojne nagrade, uključujući 10 Gremija. Ali „kraljica kantrija“ nije ostavila trag samo u muzici, već i u nauci, javnom zdravlju i obrazovanju. Donirala je novac medicinskim centrima, istraživanju razvoja vakcina, pomoći u katastrofama, a po njoj je nazvana i jedna od najpoznatijih životinja u nauci – klonirana ovca Doli, piše Nature.

Naučnici širom sveta odali su počast Partonovoj nakon vesti o njenoj smrti.

- Doli mi je dala saundtrek za doktorsku disertaciju, a i navedena je u mojoj tezi kao ključni saradnik! Ona je bila najbolja od nas: svi bi trebalo da se trudimo da budemo više kao Doli – rekla je za Nature Ketrin Hejmans, kraljevska astronomkinja Škotske.

- Danas je tužan dan jer oplakujemo izuzetnu umetnicu, istinsku šampionku dobrote i ambasadorku nauke i javnog zdravlja - napisao je Tedros Gebrejesus, generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije, na društvenoj mreži X.

Drugi su se osvrnuli na način na koji je Partonova koristila svoju slavu za opšte dobro.

- Malo slavnih ličnosti koristi svoj uticaj da podrži nauku na tako značajan način - napisao je na Bluesky platformi Gaurav Kansagara, ćelijski biolog sa Instituta za matične ćelije i regenerativnu medicinu u Bangaloru, u Indiji.

Evo pet načina na koje je Doli Parton doprinela nauci.

1. Finansirala je istraživanja, posebno mRNK vakcina

Jedan od najdugotrajnijih uticaja Doli Parton na nauku je njena uloga u stvaranju jedne od glavnih vakcina protiv SARS-CoV-2, virusa koji izaziva kovid-19. U martu 2020. godine, Partonova je donirala milion dolara Medicinskom centru Univerziteta Vanderbilt (VUMC) u Nešvilu, čime je osnovan „Dolly Parton COVID-19 Research Fund“.

Prema rečima Marka Denisona, pedijatra i istraživača infektivnih bolesti na Vanderbiltu, taj novac je pomogao u finansiranju „kritičnih“ ranih faza istraživanja tada eksperimentalne mRNA vakcine koju je na kraju proizvela Moderna, biotehnološka firma iz Kembridža u Masačusetsu. Fond je naveden u prvom objavljenom izveštaju o prvoj fazi ispitivanja vakcine, koji se pojavio u žurnalu New England Journal of Medicine u julu 2020. godine.

Najmanje 37 naučnih radova navodi Fond za istraživanje Doli Parton kao izvor podrške, prema analizi baze podataka Dimensions koju je sproveo Nature.

2. Podsticanje vakcinacije

Zalaganje Doli Parton za vakcine protiv kovida nije se zaustavilo na finansiranju istraživanja. U martu 2021. godine, Partonova je snimila sebe kako prima dozu u VUMC-u, ohrabrujući druge da učine isto.

- Dovoljno sam stara da je primim i dovoljno sam pametna da je primim - našalila se Doli pre nego što je preradila svoj hit „Jolene“ ubacivši reči: „vakcina, vakcina, vakcina, vakcina, preklinjem vas, nemojte oklevati“.

Nil Stoun, kliničar i istraživač infektivnih bolesti na Univerzitetskom koledžu u Londonu, ponovo je objavio taj video na mreži X nakon njene smrti, nazvavši je „legendom“.

- Bila je velika filantropkinja, donirala je milion dolara za istraživanje vakcine protiv kovida koje je spasilo mnoge živote - napisao je on.

To što se javno imunizovala pružilo je „injekciju nade“, uveravajući mnoge da je vakcinacija najbolja za njih i njihove porodice, rekao je Vilijam Šafner, istraživač preventivne medicine na Vanderbiltu.

- Doli Parton je stvorila vezu između javnog zdravlja i običnog čoveka – dodao je on.

3. Ulaganje u bolnice, medicinske centre i javno zdravlje

Filantropija Doli Parton obuhvatala je mnoštvo različitih ciljeva. Godine 1994. snimila je verziju pesme „You Gotta Be My Baby“ za humanitarni album Red Hot + Country, koji je produciran radi prikupljanja novca za borbu protiv HIV-a.

U svom rodnom okrugu Sevir u Tenesiju, prikupila je 500.000 dolara na dobrotvornom koncertu za medicinski centar LeConte, koji je otvoren 2010. godine sa posebnim Centrom Doli Parton za zdravlje žena. Takođe je donirala milion dolara za istraživanje dečjih infektivnih bolesti na Vanderbiltu, a u februaru 2026. Dečja bolnica Istočnog Tenesija u Noksvilu preimenovana je u Dečju bolnicu Doli Parton nakon „generacijskog“ poklona čiji iznos nije objavljen, a kojim je finansiran novi program pedijatrijske specijalizacije, ruralna telemedicina i zapošljavanje specijalista.

- Doli Parton je izabrala da ne bude milijarderka. Nikada nije zaboravila šta znači biti u oskudici - napisala je na Bluesky platformi Karli Trot, socijalna psihološkinja sa Univerziteta u Sinsinatiju.

4. Doli kao muza naučnika

Kantri pevačica, koja je imala počasni doktorat Univerziteta u Tenesiju, postala je inspiracija širom sveta istraživanja. Ovca Doli, prvi sisar kloniran iz ćelije odrasle jedinke, dobila je ime po njoj.

Govoreći za Nature 2016. godine, na 20. godišnjicu rođenja slavne ovce, Džon Braken, istraživač na institutu Roslin u blizini Edinburga, gde je ovca Doli stvorena, prisetio se kako je tokom rođenja jagnjeta usput prokomentarisao da će morati da je nazovu Doli, po Doli Parton, jer su ćelije poticale iz tkiva mlečne žlezde. (Partonova je, između ostalog, bila poznata po svojim bujnim grudima).

Embriolog sa Roslina, Ijan Vilmut, u početku nije bio oduševljen idejom:

- Budući da sam pomalo puritanac, možda sam bio malo zabrinut. Gledajući unazad, bez sumnje, to je bilo sjajno ime – naglasio je on.

Iako bi se neki možda uvredili zbog ovakve šale, Partonova je bila ljubazna, rekavši da joj laska takva počast, ali je u intervjuu za The Guardian 2024. godine dodala da sama ne bi želela da bude klonirana.

- U prvoj svojoj knjizi spomenuo sam da je prva klonirana ovca nazvana po Doli Parton, izgleda zato što su tvorci želeli da se našale na račun velikih grudi. Naučna dostignuća bi trebalo da nose ime po njoj, ali iz drugog razloga. Ona je decenijama bila pokretačka snaga za nauku i znanje - rekao je Jens Fel, neuropsiholog i naučni urednik iz Nemačke.

Uticaj Doli Parton prevazišao je biologiju: njena ženstvenost, feminizam i podrška LGBTQ+ zajednici, između ostalog, bili su teme doktorskih teza u okviru humanističkih nauka.

Čak su postojale i nepotvrđene spekulacije da je 1969. godine američki fizičar Ričard Fajnman nazvao „partone“ - subatomske čestice unutar protona i neutrona koje fizičari danas zovu kvarkovima i gluonima - po tadašnjoj zvezdi u usponu koja je svoj prvi album objavila 1967. godine.

5. Podsticanje dečje mašte

Za mnogu decu u SAD, pevačica će ostati najpoznatija po „Biblioteci mašte Doli Parton“ (Dolly Parton Imagination Library), inicijativi pokrenutoj 1995. godine koja, kroz javno-privatno partnerstvo, šalje jednu besplatnu knjigu mesečno deci od rođenja do pete godine.

Danas jedno od šestoro dece u SAD mlađe od pet godina dobija knjige iz ove biblioteke. Istraživanje programa koje je sprovela Fondacija Dolivud pokazalo je da je on povećao učestalost kojom roditelji čitaju deci i poboljšao rezultate dece na testovima jezika i pismenosti.

Rajan Danlavi, ilustrator, objavio je na platformi Bluesky pismo koje je Partonova slala „diplomcima“ Biblioteke mašte. U njemu piše: „Ne postoji granica onome što možeš da uradiš. Ili koliko daleko možeš da odeš. Samo zapamti lekcije kojima me je naučila moja porodica - sanjaj velike snove; nauči sve što možeš da naučiš; i brini o svima onima koji brinu o tebi.“

(Telegraf Nauka/Nature)