Muzika proizvodi slične emocije i telesne osećaje u različitim kulturama

Foto: Shutterstock

Muzika se može osetiti direktno u telu. Kad čujemo omiljenu pesmu, preplavljeni smo nagonom da se krećemo u ritmu muzike. Muzika može da aktivira naš autonomni nervni sistem i čak da izazove osećaj jeze, piše Phys.org.

„Muzika koja je izazvala različite emocije, kao što su sreća, tuga ili strah, uzrokovala je različite telesne osećaje u našoj studiji. Na primer, srećna muzika pogodna za ples izazivala je osećaje u rukama i nogama, dok je nežna i tužna muzika izazivala osećaje u oblasti grudi“, kaže istraživač Vesa Putkinen.

Preporučujemo

Emocije i telesni osećaji izazvani muzikom bili su slični kod slušalaca širom Zapada i Azije. Telesni osećaji su takođe bili povezani sa emocijama koje je izazivala muzika.

„Izvesne akustične osobine muzike povezane su sa sličnim emocijama kod slušalaca i u zapadnim i u azijskim zemljama. Muzika sa jasnim taktom smatra se srećnom i pogodnom za ples, dok se disonanca povezuje sa agresivnošću. Pošto su ovi osećaji slični širom različitih kultura, emocije izazvane muzikom verovatno su nezavisne od kulture i obrazovanja i zasnovane na urođenim biološkim mehanizmima“, kaže profesor Lauri Numenma.

Uticaj muzike na telo je univerzalan. Ljudi se kreću u ritmu muzike u svim kulturama i sinhronizovani stavovi, pokreti i vokalizacije su univerzalni znak za povezanost. Muzika je možda nastala tokom evolucije ljudske vrste radi unapređenja društvene interakcije i osećaja zajednice putem sinhronizacije tela i emocija slušalaca.

Studija je izvedena u saradnji sa Univerzitetom Alto u Finskoj i Univerzitetom elektronike i tehnologije u Kini kao anketno istraživanje na internetu. Ukupno 1.500 učesnika iz zapadnih i azijskih zemalja opisalo je emocije i telesne osećaje izazvane zapadnim i azijskim pesmama.

(Telegraf Nauka/Phys.org)