„Najbitniji su nasmejani posetioci i istraživački radovi“: Palata nauke proslavila prvi rođendan

Palata nauke – Zadužbina Miodraga Kostića obeležila je prvi rođendan. Za tih 12 meseci ovaj centar posetilo je više od 105 hiljada ljudi.

- Prezadovoljni smo prvom godinom rada zato što je prevazišla sva naša očekivanja. U brojevima koje ljudi uvek vole da pominju to znači da smo imali više od 105.000 posetilaca i skoro 100 različitih istraživačkih radova realizovanih u našim naučnim centrima. Međutim, ono što je mnogo bitnije jeste da mi ovde i čujemo i vidimo nasmejane posetioce, posetioce koji izlaze sa odgovorima na pitanja i više se ne pitaju šta nešto znači, nego kako nešto radi – rekao je za Telegraf Nauku Nemanja Đorđević, upravitelj Zadužbine Miodraga Kostića, i dodao:

Preporučujemo

- Nama u Palati nauke nisu bitna imena, bitnije nam je da razumemo svet oko nas. Zbog toga smo celu zgradu podelili na teme čoveka, zemlje, tehnologije i svemira. I mislim da je ovo izuzetan početak u godini koja je za obrazovanje bila vrlo specifična.

Đorđević je rekao da su posetioci već na samom ulazu uvek oduševljeni skulpturom Afrodite koja „oživljava“ i „prvi je kustos u Palati nauke, koji objašnjava istoriju ove vredne zgrade stare više od 100 godina“.

- Tu je i planetarijum koji je postao popularni beogradski bioskop. Sada tu dolaze mladi zaljubljeni parovi da pod zvezdama uče nešto o astronomiji. Petkom najčešće imamo predavanja i širi krug ljudi koji je zainteresovan u Palati nauke provede sat vremena kvalitetne diskusije iz filozofije nauke ili kvantnih računara, to je nešto što sve više vidimo da privlači ljude Zadužbini Miodraga Kostića – rekao je on.

Đorđević je objasnio da su privremene postavke u Palati nauke jako važne jer one pozivaju ljude da dođu više puta.

- Mi naravno pravimo određene izmene i u stalnim postavkama, ali one ne mogu da budu toliko brze. Prva izložba o ajkulama je okupila 10.000 posetilaca, a druga izložba koja se bavi igrama će trajati do juna sledeće godine. To je sve jedan deo, manji deo Palate nauke, drugi veći su istraživački centri. Njih ima 19, oformili smo ih u u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu i bave se zaista najbitnijim temama za sve nas danas kada je u pitanju tehnologija, od robotike do veštačke inteligencije. I ti ljudi čine samu Zadužbinu Miodraga Kostića jedinstvenom u ovom delu Evrope. Vi ovde možete da sretnete grupu učenika u narandžastim odelcima kako ih nastavnici raspoređuju po različitim postavkama, a onda da vam u belom mantilu proleti neki pravi istraživač koji je upravo došao iz laboratorije i možda ima čak da kaže i jednom detetu nešto. Ovde nauka popularna i nauka ozbiljna nisu razdvojene, nego su pomirene – rekao je on.

Kada je reč o narednoj godini, on dodaje da se očekuju još veći i još bolji rezultati. Ponovo je planirana TEDxBelgrade konferencija, koja je ove godine održana u Palati nauke posle desetogodišnje pauze, ali planiraju se i nove privremene postavke, novi filmovi u planetarijumu koji se neće baviti samo astronomijom… Kako naglašava, na sajtu palatanauke.rs svakog dana postoji nešto interesantno u ponudi.

- Palata nauke je ekstremno bitna za društvo i za građane čiji pogled onda možemo da usmerimo ka temama koje će im pomoći da u svakodnevnom životu bolje razlikuju tačnu od netačnih informacija. I baš u borbi protiv pseudonauke, ta borba u deceniji kada su nam informacije postale dostupne toliko da svi imamo "aleksandrijske biblioteke" u svojim džepovima, odmažu nam jer je teško da razdvojimo šta je precizno i tačno od onoga što je samo spektakl. I u tom smislu Zadužbina Miodraga Kostića oseća veliku odgovornost za sve što radi i da svaki tekst i svaka rečenica koja su ovde izgovorene budu pažljivo odabrani i provereni kako bismo taj kurs nauke i kurs dolaženja do pravih i istinitih informacija zajedno sa svim građanima pratili i kroz događaje u Palati nauke - rekao je Đorđević.

Palata nauke prostire se na više od 5.500 kvadratnih metara i predstavlja najveći centar za popularizaciju nauke u regionu, okupljajući 20 istraživačkih centara pod krovom zdanja podignutog 1924. godine.

(Telergraf Nauka)