„Mogli su da hodaju“: Spektakularno otkriće o džinovskim kamenim ljudima, fizika i eksperiment su jasni

Istraživači su se decenijama pitali kako su drevni stanovnici ostrva Rapa Nui (Uskršnjeg ostrva) činili naigled nemoguće – pomerali svoje misteriozne kamene statue ili moaije. Koristeći kombinaciju fizike, 3D modelovanja i eksperimenata na terenu, tim naučnika uspeo je da pokaže da su ove statue - „kameni ljudi“ - „mogle da hodaju“, uz pomoć kanapa i neverovatno malo ljudi, saopštio je Univerzitet u Bingamtonu.

Karl Lipo, profesor antropologije Univerziteta Bingamton, i Teri Hant sa Univerziteta u Arizoni otkrili su da su stanovnici Rapa Nuija verovatno koristili konopac i „šetali“ džinovske statue cik—cak pokretima duž pažljivo osmišljenih puteva.

Preporučujemo

Lipo i njegove kolege su ranije eksperimentima dokazali da su džinovske statue „hodale“ od kamenoloma do ceremonijalnih platformi koristeći uspravan, njišući pokret. Time su osporili dotadašnje teorije da su statue premeštane ležeći na drvenim napravama.

- Kada je jednom pokrenete, uopšte nije teško – ljudi vuku jednom rukom. Štedi energiju i kreće se zaista brzo. Težak deo je pokrenuti je. Pitanje je, ako je zaista velika, šta bi bilo potrebno? Da li su stvari koje smo eksperimentalno videli u skladu sa onim što bismo očekivali sa fizičke tačke gledišta? – rekao je Lipo.

3D modeli i replika moaija

Da bi istražio kako bi se veća statua mogla kretati, Lipov tim je stvorio 3D modele moaija visoke rezolucije i identifikovao prepoznatljive karakteristike dizajna - široke baze u obliku slova D i nagib napred - što bi ih učinilo verovatnijim za premeštanje njišućim, cik-cak pokretima.

Stavljajući svoju teoriju na probu, tim je izgradio repliku moaija tešku 4,35 tona sa prepoznatljivim dizajnom nagnutim napred. Sa samo 18 ljudi, tim je uspeo da preveze moai 100 metara za samo 40 minuta, što je značajno poboljšanje u odnosu na prethodne pokušaje vertikalnog transporta.

- Fizika ima smisla. Ono što smo eksperimentalno videli zaista funkcioniše. I kako postaje veće, i dalje funkcioniše. Svi atributi koje vidimo o premeštanju gigantskih statua postaju sve dosledniji što su veće i veće, jer to postaje jedini način na koji biste je mogli premestiti – rekao je Lipo u saopštenju.

Podršku ovoj teoriji pružaju i putevi Rapa Nuija. Široki 4,5 metra sa konkavnim poprečnim presekom, bili su idealni za stabilizaciju statua dok su se kretale napred.

- Svaki put kada premeste statuu, izgleda kao da grade put. Put je deo premeštanja statue. Zapravo ih vidimo kako se preklapaju, i mnoge paralelne verzije. Ono što verovatno rade je raščišćavanje puta, premeštanje, raščišćavanje drugog, dalje raščišćavanje i premeštanje u određenim sekvencama. Dakle, provode mnogo vremena na delu puta – rekao je Lipo.

Ništa drugo, dodao je, ne objašnjava kako su moaiji premeštani. Izazov za sve ostale je, naglasili su, da dokažu da greše.

- Pronađite neki dokaz koji pokazuje da nije moglo da hoda. Jer ništa što smo videli nigde to ne opovrgava. U stvari, sve što ikada vidimo i o čemu smo ikada razmišljali samo jača argumentaciju – rekao je Lipo.

Divlje teorije bez dokaza

Rapa Nui je poznat po divljim teorijama za koje ne postoje nikakvi dokazi. Ovo istraživanje je primer stavljanja teorije na probu.

- Ljudi su ispričali svakakve priče o stvarima koje su u nekom smislu verovatne ili moguće, ali nikada ne procenjuju dokaze da bi pokazali da, u stvari, možete učiti o prošlosti i objasniti zapis koji vidite na načine koji su potpuno naučni. Jedan od koraka je jednostavno reći: „Gledajte, ovde možemo izgraditi odgovor“ – rekao je on.

Rad „Hipoteza o hodačkim moaijima: arheološki dokazi, eksperimentalna validacija i odgovor kritičarima“ objavljen je u Journal of Archaeological Science.

(Telegraf Nauka/BingU News)