Način na koji vrednujemo prirodu bitan je da bi se sačuvao biodiverzitet
Tradicionalno ekonomsko mišljenje pokreće gubitak biodiverziteta, kažu istraživači sa velškog Univerziteta Aberistvit, pozivajući na fundamentalnu promenu u načinu vrednovanja prirode.
Novo istraživanje predlaže transformativan pristup ekonomiji – koji vidi prirodu ne samo kao resurs, već kao živi sistem uveliko isprepleten sa ljudskim identitetom, kulturom i blagostanjem.
Preporučujemo
I samo jedna čašica drastično povećava rizik: Veliko istraživanje o vezi alkohola i demencije
Snimci iz svemira otkrili nešto neverovatno ispod najveće ledene mase na Zemlji
Nalazi se nadovezuju na Međudržavnu platformu Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu, koja poziva na obuhvatnije razumevanje vrednosti prirode.
Novi rad naglašava značaj relacionih vrednosti – kao što su baština, briga i duhovna povezanost – u oblikovanju načina na koji se ljudi odnose prema prirodnom svetu.
„Povezani smo sa prirodom na bezbroj načina. Ne radi se samo o ekosistemima ili resursima – biodiverzitet oblikuje naše zajednice, naše mentalno i fizičko zdravlje, naš osećaj mesta i pripadanja, našu duhovnost“, kaže profesor Džasper Kenter, koji se bavi ekološkom ekonomijom na Poslovnoj školi Aberistvit.
Tradicionalno ekonomsko mišljenje je previše usko i tehnokratsko da bi primetilo ove raznolike vrednosti i često vodi do sukoba u pogledu korišćenja zemljišta i konzervacionih prioriteta. Radi boljih odluka koje reflektuju iskustva ljudi potrebna je promena paradigme.
Studija predstavlja novi okvir – relacionu biodiverzitetsku ekonomiju – sa ciljem da ugradi te šire vrednosti u proces ekonomskog odlučivanja.
Ovaj novi način mišljenja obezbeđuje drugačiji, društveno inkluzivniji način procene složenih kompromisa, poput balansiranja upotrebe zemljišta sa proizvodnjom hrane, stanovanjem, skladištenjem ugljenika i zaštitom prirode.
„Zaustavljanje gubitka biodiverziteta zahteva da preispitamo temelje ekonomskog odlučivanja. Međutim, u pitanju je više od ekonomije – u pitanju je novo viđenje našeg odnosa sa prirodnim svetom“, kaže profesor Majk Kristi.
Prepoznajući da su ljudi i ekonomije deo prirode, možemo da izgradimo otpornije, obuhvatnije i održivije budućnosti.
Ovaj rad doprinosi sve većem broju dokaza koji pozivaju na bitnu promenu u načinu kako društva razumeju i odnose se prema prirodi – promenu koja bi mogla biti ključna za obnovu biodiverziteta.
(Telegraf Nauka/Aberystwyth University)