Kada misli nestanu, a svest ostane: Nova istraživanja otkrivaju kako izgleda um bez misli

Svima nam se dešava — sedimo nad knjigom, zurimo u ekran, pokušavamo da pratimo razgovor, a onda odjednom shvatimo da ne znamo ni gde smo, ni o čemu razmišljamo. Kao da je neko na trenutak isključio tok svesti. Taj neobičan fenomen, poznat kao praznina uma, dugo je zbunjivao naučnike. Nije san, nije sanjarenje, nije ni duboka misao — već stanje u kojem misli jednostavno nestanu, a mozak, iako budan, ostaje bez sadržaja, navodi SciTech Daily.

Do skoro se smatralo da je praznina uma samo jedna od nijansi tzv. lutanja misli, unutrašnjeg procesa u kojem naše misli teku kao reka, bez spoljašnjeg cilja. Ipak, tim neuro-naučnika i filozofa iz Belgije, Australije i Francuske tvrdi suprotno. U članku objavljenom u Trends in Cognitive Sciences, oni predstavljaju snažne dokaze da je praznina uma jedinstveno, posebno mentalno stanje koje zaslužuje zasebno proučavanje.

Preporučujemo

- Dok smo budni, naše misli se neprekidno smenjuju, ali postoje trenuci u kojima ništa ne možemo da prijavimo kao sadržaj misli — to su praznine uma - objasnio je dr Atina Demerci sa Univerziteta u Liježu.

Upravo te praznine, koje su često neuhvatljive i teško opisive, bile su u fokusu njihove analize 80 naučnih radova, uključujući i sopstvene eksperimente sa merenjem moždane aktivnosti tokom trenutaka kada su ispitanici prijavljivali da „ne misle ni na šta“.

Ispostavilo se da se praznine uma dešavaju mnogo češće nego što bismo pretpostavili. U proseku, osoba provede između 5 i 20 procenata budnog vremena u ovom stanju. Štaviše, one su naročito česte pred kraj iscrpljujućih zadataka, tokom stanja pospanosti, nakon fizičkog napora ili nespavanja, ali mogu nastupiti i sasvim spontano, usred svakodnevice. Kod osoba sa ADHD-om ove praznine su još izraženije, a interesantno je da se pojavljuju i u kliničkim slikama ozbiljnih neuroloških i psihijatrijskih stanja, poput generalizovanog anksioznog poremećaja, posttraumatskih oštećenja mozga, epileptičnih napada i čak retkog Klajn–Levinovog sindroma, u kojem ljudi spavaju i do 20 sati dnevno.

Ono što je naročito fascinantno jeste šta se u tim trenucima dešava u mozgu. Koristeći fMRI i EEG tehnologiju, istraživači su otkrili da praznine uma ne znače samo "tihu svest", već i fiziološke promene. Na primer, tokom ovih epizoda, beleženi su usporeni moždani talasi nalik onima tokom sna, smanjena veličina zenica, usporen rad srca i pad složenosti moždanih signala — sve karakteristike koje obično povezujemo sa nesvesnim stanjima. Neki delovi mozga, naročito oni zaduženi za senzornu obradu, kao da na trenutak prelaze u lokalno stanje sna, iako je ostatak mozga budan.

Nije reč o potpunoj neaktivnosti. U nekim slučajevima, prazninu uma izaziva upravo suprotno — preterana aktivacija određenih zadnjih moždanih regija. Kada su misli prebrze, kada se kognitivni sistem “zaglavi” u hiperaktivnosti, paradoksalno dolazi do usporavanja i privremenog zastoja. Drugim rečima, mozak može ući u prazninu i kada je premoren — ali i kada je previše stimulisan.

Zanimljivo je da i voljna praznina uma — ono što pokušavamo da postignemo tokom meditacije ili duboke relaksacije — nosi svoj jedinstveni neurološki potpis. Kada su učesnici eksperimenta pokušavali svesno da „isprazne misli“, naučnici su zabeležili smanjenje aktivnosti u područjima vezanim za govor (Brokina regija), pokrete (suplementarna motorna kora), pamćenje (hipokampus) i samoregulaciju (inferiorni čeoni girus). Ova svesno izazvana praznina razlikuje se od spontane, ali ukazuje na isti mehanizam — kontrolu nad pažnjom i nivoom uzbuđenosti mozga.

A upravo se tu nalazi ključ. Istraživači veruju da praznina uma nije jedno stanje, već spektar doživljaja izazvanih različitim nivoima uzbuđenja, odnosno fiziološke budnosti. Kada je budnost preniska, mozak „klizi“ u lokalni san. Kada je previsoka, može doći do „preopterećenja sistema“. U oba slučaja, rezultat je isti: prekid svesnog toka misli.

- Praznina uma nam pokazuje da budnost nije sinonim za prisustvo misli. Ona nas podseća da svest nije uvek ispunjena — da postoje trenuci kada smo budni, a ipak ni o čemu ne razmišljamo - rekao je dr Tomas Andrijon, vodeći autor studije.

Ova spoznaja, kako tvrde istraživači, nije samo filozofski zanimljiva, već i klinički i neurološki važna. Razumevanje ovih trenutaka može pomoći u dijagnostici i tretmanu raznih stanja, ali i u boljem shvatanju same prirode svesti.

- Naša svakodnevna iskustva dolaze u različitim nijansama, sa promenljivim stepenom prisustva, svesnosti i bogatstva sadržaja - dodao je filozof Dženifer Vint.

Možda upravo ti prazni trenuci, koje često ignorišemo ili doživljavamo kao smetnju, nose važne uvide u način na koji funkcioniše naš um.

U vremenu kada se traži stalna produktivnost i neprekidna pažnja, možda nije loše što nam mozak, s vremena na vreme, pošalje tiho podsećanje: da zastanemo, da ništa ne mislimo — i da budemo.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)