Analiza genoma otkrila nešto neočekivano: Moderni ljudi vode poreklo ne od jedne, već od dve drevne vrste

Moderni ljudi su potomci ne jedne, već najmanje dve drevne ljudske populacije koje su se razdvojile, pa kasnije ponovo spojile i to mnogo pre nego što su se homosapijensi raširili po planeti, saopštio je Univerzitet u Kembridžu.

Korišćenjem naprednih analiza zasnovanih celim sekvencama genoma, istraživači Univerziteta u Kembridžu otkrili su dokaze da su moderni ljudi rezultat genetskog mešanja dve populacije koje su se razdvojile pre oko 1,5 miliona godina. Pre oko 300.000 godina ove grupe su se spojile ponovo, s tim da je jedna grupa doprinela genetskom sastavu modernih ljudi sa 80 odsto, a druga sa 20 odsto.

Preporučujemo

Poslednje dve decenije dominantan pogled na ljudsku evoluciju i genetiku bio je da se Homo sapiens pojavio u Africi pre između 200.000 i 300.000 godina i da smo svi potomci jedne ljudske loze. Međutim, novi rezultati prikazuju kompleksniju priču.

- Pitanje odakle dolazimo je fasciniralo ljude vekovima. Dugo se verovalo da smo evoluirali iz jedne kontinuirane loze, ali detalji našeg porekla nisu bili jasni – rekao je dr Trevor Kazins sa Odeljenja za genetiku Kembridža.

- Naše istraživanje pokazuje jasne znake da je naše evoluciono poreklo kompleksnije, da uključuje različite grupe koje su se razdvojile pre više od milion godina, a onda su se ponovo spojile da bi formirale modernu ljudsku vrstu – rekao je Ričard Durbin, koautor studije i profesor Odeljenja za genetiku.

Ranija istraživanja su već pokazala da su se neandertalci i denisovci, dve izumrle vrste ljudskih rođaka, mešale sa homosapijensima pre oko 50.000 godina, ali novo istraživanje, objavljeno u Nature Genetics, ukazuje na značajnije mešanje pre oko 300.000 godina.

Za razliku od neandertalaca, čiji DNK čini oko 2 odsto genoma modernih ljudi koji nisu iz Afrike, ovo mešanje unelo je u genom 10 puta veću količinu DNK i imaju ga svi moderni ljudi.

Metod je zasnovan na analizi modernog ljudskog DNK, a ne na analizi genetskog materijala iz drevnih kostiju. Podaci koje su koristili su iz Projekta 1000 genoma.

- Odmah nakon razdvajanja dve populacije vidimo značajno usko grlo kod jedne od njih, što znači da se dramatično smanjila pre nego što je opet počela da raste tokom milion godina. Ova populacija je kasnije doprinela modernim ljudima sa 80 odsto genetskog materijala i čini se da je to ista populacija iz koje su se razdvojili neandertalci i denisovci – rekao je Elvin Skali, profesor Odeljenja za genetiku i koautor studije.

- Međutim, neki od gena iz populacije koja je doprinela manjem delu našeg genetskog materijala, posebno oni povezani sa moždanim funkcijama i procesuiranjem u nervima, možda su imali ključnu ulogu u ljudskoj evoluciji – rekao je Kazins.

Studija je pokazala i da su geni nasleđeni od te druge populacije često locirani dalje od regiona povezanih sa funkcijama gena, što bi moglo da znači da su bili manje kompatibilni sa većim delom genetske pozadine. To je proces poznat kao selekcija čišćenja, prirodno uklanjanje štetnih mutacija tokom vremena.

Istraživači navode da bi njihov metod mogao da transformiše način na koji naučnici proučavaju i evoluciju drugih vrsta. Oni su ovu metodu koristili i za analizu genetsih podataka slepih miševa, delfina, šimpanzi i gorila.

Ko su bili misteriozni ljudski preci? Fosilni ostaci sugerišu da su vrste poput Homo erectusa (uspravnog čoveka) i Homo heidelbergensisa (hajdelberškog čoveka) živele i u Africi, ali i u drugim regionima u to vreme, što ukazuje da su potencijalni kandidati. Ipak, potrebno je više istraživanja, a možda i dokaza, da bi se identifikovali genetski preci u ovim fosilnim grupama, dodaju naučnici.

(Telegraf Nauka/University of Cambridge)