15 ključnih motiva oblikuje ljudsko ponašanje: Evo kako donosimo odluke

Ljudsko ponašanje oblikovano je brojnim unutrašnjim impulsima i potrebama, ali šta nas zapravo pokreće? Od Maslovljeve hijerarhije potreba do savremenih psiholoških teorija, istraživači su pokušavali da razumeju osnovne motive koji upravljaju ljudskom prirodom. Međutim, većina modela do sada nije u dovoljnoj meri uzimala u obzir evolutivne osnove motivacije.

Novo istraživanje, koje su sproveli naučnici sa Nacionalnog istraživačkog univerziteta, Visoke škole ekonomije (HSE) i Londonske škole higijene i tropske medicine, donosi sveobuhvatan evolutivni model motivacije. Njihova studija, objavljena u časopisu Personality and Individual Differences, identifikovala je 15 ključnih motiva koji oblikuju ljudsko ponašanje i pokazala kako se oni međusobno prepliću u svakodnevnom životu. Ovi nalazi ne samo da nude dublji uvid u način na koji donosimo odluke, već imaju i praktičnu primenu u oblastima poput marketinga, psihoterapije i razvoja veštačke inteligencije, piše SciTech Daily.

Preporučujemo

Tradicionalni modeli motivacije, poput Maslovljeve hijerarhije potreba, naglašavali su društvene i psihološke faktore koji utiču na ponašanje. Međutim, autori ove studije pristupili su problemu iz evolutivne perspektive, pretpostavljajući da su svi motivi koje danas posedujemo rezultat adaptacija koje su pomogle našim precima da prežive i uspešno se reprodukuju. Prema njihovom modelu, motivi kao što su strah, brižnost, radoznalost i status nisu samo psihološke karakteristike već duboko ukorenjeni evolutivni mehanizmi koji su se oblikovali tokom hiljada godina.

Da bi testirali ovu hipotezu, istraživači su sproveli onlajn anketu sa više od 500 učesnika, koji su zamoljeni da ocene 150 izjava o svojim svakodnevnim preferencijama, strahovima, željama i društvenim težnjama. Ove izjave su se temeljile na prethodnim istraživanjima i uključivale primere poput „Uživam u vožnji na rolerkosterima“, „Hrana mi nije toliko važna kao većini ljudi“ i „Provodim puno vremena održavajući kontakt s prijateljima“. Nakon analize dobijenih podataka metodom mrežne analize, istraživači su identifikovali 15 osnovnih motiva koji pokreću ljudsko ponašanje i podelili ih u pet širokih kategorija: motivi povezani s okruženjem, fiziološki motivi, reproduktivni motivi, psihološki motivi i društveni motivi.

Motivi povezani s okruženjem uključuju potrebu za sakupljanjem resursa i stvaranjem, što su ključni instinkti za preživljavanje. Fiziološki motivi obuhvataju strah, gađenje, glad i potrebu za udobnošću, dok su reproduktivni motivi vezani za požudu, privlačnost, ljubav i brižnost. Psihološki motivi uključuju radoznalost i igru, koji podstiču razvoj novih veština i adaptaciju na promene. Društveni motivi, među kojima su pripadnost, status i osećaj za pravdu, igraju ključnu ulogu u oblikovanju društvenih interakcija i hijerarhije.

Istraživači su primetili da određeni motivi imaju jake međusobne veze. Na primer, motiv pravde tesno je povezan sa brižnošću i radoznalošću, što sugeriše da se osećaj za pravičnost razvija iz brige za druge i želje da se razume svet. Takođe, igra i status pokazali su se kao ključne tačke povezanosti – status omogućava pristup resursima koji povećavaju šanse za uspeh, dok igra pomaže u razvoju veština potrebnih za održavanje statusa.

Zanimljivo je da ljudi u mlađim godinama više vrednuju status i igru, dok stariji prioritet daju strahu i udobnosti. Žene su sklonije motivima brižnosti i udobnosti, dok muškarci više vrednuju status i privlačnost. Istraživači su objasnili ove razlike kroz evolutivnu perspektivu, ističući da su žene kroz istoriju imale veću ulogu u očuvanju zajednice i podizanju potomstva, dok su muškarci bili fokusirani na obezbeđivanje resursa i društveni prestiž.

Motiv straha pokazao se kao faktor koji može smanjiti radoznalost, što objašnjava zašto ljudi koji su skloniji anksioznosti često izbegavaju nove situacije. Takođe, status nije samo samostalni motiv već i sredstvo za postizanje drugih ciljeva – omogućava pristup resursima koji poboljšavaju životne šanse, uključujući i privlačenje partnera. Održavanje statusa zahteva sakupljanje resursa, strah od njihovog gubitka i efikasno upravljanje njima u različitim situacijama.

Praktična primena ovih nalaza može se videti u mnogim oblastima. U marketingu, razumevanje motivacije pomaže u ciljanju različitih grupa potrošača – mlađi ljudi reaguju na reklame koje ističu status i igru, dok stariji preferiraju sigurnost i udobnost. U razvoju veštačke inteligencije, modeli mogu biti prilagođeni različitim korisničkim potrebama, nudeći igre kao motivaciju mlađima i jednostavnost starijima. U psihoterapiji, prepoznavanje osnovnih motiva može pomoći terapeutima da bolje razumeju pacijente i prilagode terapijske pristupe njihovim specifičnim potrebama.

- Razumevanje evolutivnih motiva koji pokreću naše ponašanje omogućava kreiranje rešenja koja ljudima čine život udobnijim, sigurnijim i zanimljivijim - objašnjava Albina Galjamova, istraživačica na Centru za sociokulturna istraživanja HSE-a.

Ova studija ne samo da pruža dublji uvid u ljudsku prirodu, već otvara vrata za buduća istraživanja o tome kako se naši instinkti oblikuju u savremenom društvu i na koji način možemo bolje razumeti sopstvene postupke kroz prizmu evolucije.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)