Od mističnog otkrića do globalnog fenomena: Kako je kafa osvojila svet

Kafa je danas jedan od najpopularnijih napitaka na svetu, neizostavan deo jutarnje rutine miliona ljudi. Dok šetate bilo kojom ulicom, gotovo sigurno ćete naići na kafić koji nudi širok spektar kafa, od klasičnih espreso varijanti do modernih specijaliteta sa aromama i dodacima. Ipak, uprkos svojoj širokoj rasprostranjenosti, poreklo ovog tamnog napitka ostaje obavijeno velom misterije, piše IFL science.

Istorija kafe je nejasna i obavijena legendama. Ko je prvi pripremio napitak od ovih plodova? To ostaje nepoznanica. Iako se često spominje da je kafa otkrivena u Etiopiji u 9. veku nove ere, ovaj podatak nema čvrstu istorijsku potvrdu. Prema jednoj od najpoznatijih legendi, etiopski pastir Kaldi primetio je da se njegove koze neobično ponašaju nakon što su jele bobice sa određenog žbuna. Radoznalost ga je navela da bobice odnese lokalnom monahu, koji ih je bacio u vatru jer ih je smatrao nečistim. Međutim, kada su zrna počela da se peku, monahova soba se ispunila bogatim, primamljivim mirisom. Povučena iz vatre, zrna su zatim samlevena i pomešana sa vrelom vodom, stvarajući prvi napitak nalik kafi.

Preporučujemo

Iako ova priča zvuči primamljivo, istoričari smatraju da je izmišljena, jer se ta priča prvi put pojavljuje tek u 17. veku. Pored toga, postoje i druge legende koje vezuju nastanak kafe za sufizam u 13. veku, ali ni one nisu pouzdane. Ono što se sa sigurnošću može reći jeste da kafa prirodno raste u planinskim predelima Afrike i da su je tamošnji narodi možda koristili u ishrani mnogo pre nego što su pisani zapisi o tome nastali.

Dok ne postoje dokazi da su drevni Egipćani, Grci ili Rimljani koristili kafu, prvi sigurni pisani zapisi o ovom napitku potiču iz islamskog Zlatnog doba. Persijski lekar Abu Bekr Muhamed ibn Zakarija al-Razi (poznat na Zapadu kao Razes) pominje u 9. veku piće koje naziva „bun“ (što se tumači kao kafa) i „bunčam“ (napitak od kafe). Prema njemu, ovaj napitak je „koristan za osobe vruće prirode, ali smanjuje libido“.

U 11. veku, još jedan veliki islamski lekar, Avicena (Abu Ali al-Husejn ibn Abdulah ibn Sina), u svojoj knjizi Kanon medicine opisuje „bun“ kao sredstvo za čišćenje kože i osvežavanje daha, dok istovremeno može uticati na um. Ovaj zapis se često smatra prvom medicinskom potvrdom da kafa ima stimulativna svojstva.

Kafa je u islamskom svetu brzo stekla popularnost, naročito među sufijskim redovima u Jemenu, gde su je koristili kako bi ostali budni tokom dugih molitvi. Do 1414. godine kafa se pojavljuje u Meki, a zatim i u Egiptu, gde se osnivaju prve kafane povezane sa sufizmom.

Početkom 16. veka, kafa stiže u Carigrad, tadašnju prestonicu Osmanskog carstva. Kafane su postale mesta okupljanja, igre, razgovora i razmene informacija – nalik današnjim kafićima. Međutim, islamske vlasti su ih gledale sa sumnjom. Konzervativni verski krugovi smatrali su kafu potencijalno opojnom, poput alkohola i hašiša, pa su pokušavali da je zabrane. Ipak, zabrana je ubrzo povučena jer se pokazalo da kafa, za razliku od vina, nije pomenuta u Kuranu, a zakon koji je davao mogućnost mogućnost kažnjavanja pojedinaca koji piju kafu smrtnom kaznom je ubrzo ukinut zbog pritiska naroda.

Zanimljivo je da su kafane bile mesta gde su se okupljali intelektualci i diskutovali o političkim temama. Zbog toga su često bile pod nadzorom vlasti, a u nekoliko navrata pokušano je njihovo zatvaranje. Međutim, kafa je bila toliko popularna da su svi pokušaji gušenja njenih društvenih aspekata propali.

Kafa je u Evropu stigla preko dva glavna pravca, iz Osmanskog carstva i preko trgovine sa jemenskim gradom Moka. U 17. veku, Engleska i Holandska istočnoindijska kompanija počinju da uvoze kafu sa Bliskog istoka.

Isprva, Evropljani su kafu gledali sumnjičavo, jer je bila povezana sa islamskom kulturom. Ova sumnja bila je toliko izražena da je papa Klement VIII oko 1600. godine, prema legendi, krstio kafu kako bi je hrišćani mogli piti bez bojazni.

Od tada, kafa je postala sve popularnija u Evropi. Do 18. veka, evropske kolonijalne sile, Britanci, Francuzi i Holanđani, preneli su biljke kafe u svoje kolonije u Indoneziji, Južnoj Indiji, Šri Lanki i Karibima. Tako je trgovina kafom prešla u ruke evropskih trgovačkih kompanija.

Danas se svakodnevno širom sveta popije više od 2,25 milijardi šoljica kafe što pokazuje koliko je ona neizostavan deo života mnogih ljudi. Naučna istraživanja sugerišu da može imati pozitivne efekte na zdravlje, uključujući smanjenje rizika od Alchajmerove bolesti i produženje životnog veka. Međutim, industrija kafe se suočava sa velikim izazovima. Klimatske promene ugrožavaju uzgoj kafe, a neodržive metode proizvodnje mogu negativno uticati na ekosistem.

Dok uživamo u bogatoj i aromatičnoj istoriji ovog napitka, treba da imamo na umu i njegovu budućnost, kao i da poštujemo kulture koje i danas zavise od njegove proizvodnje.

(Telegraf Nauka / IFL science)