Usađivanje lažnih sećanja je mnogo teže nego što se to tvrdi na suđenjima

Naučna studija „Izgubljeni u tržnom centru“ iz 1995. često se citira na suđenjima, posebno onim zbog seksualnog zlostavljanja u prošlosti (koristila ih je i odbrana Harvija Vajnstina), a sve kako bi se bacila sumnja u sećanja onog koji optužuje. Ova čuvena studija sugeriše da je usađivanje lažnih sećanja veoma lako – jer se tokom ispitivanja 25 odsto od 24 učesnika sećalo da se izgubilo u supermarketu sa 5 godina iako se to nije desilo, saopštio je Univerzitetski koledž Londona (UCL).

Studiju „Izgubljeni u tržnom centru“ ponovili su 2023. psiholozi sa Univerzitetskog koledža Korg i Univerzitetskog koledža Dablin, korišćenjem istih metoda. Razlika je bila što su koristili veći broj ljudi – 123, a rezultat je bio takav da je čak 35 odsto ljudi imalo lažna sećanja.

Preporučujemo

Međutim, nova analiza podataka iz 2023, objavljena u Applied Cognitive Psychology, dovela je do sumnje u ova otkrića. Članak je pokazao da niko od 35 odsto ispitanika za koje je zabeleženo da imaju lažna sećanja nije takva sećanja prijavio i mnogi se nisu ni sećali da su se izgubili u supermarketu.

Nova analiza pokazala je da je polovina onih za koje je navedeno da su imali lažna sećanja, u stvari bila izgubljena u supermarketu kao dete, pa ta sećanja nisu bila lažna. S druge strane, drugi su bili toliko nesigurni u navodna sećanja da njihovo svedočenje ne bi imalo nikakvu važnost na sudu.

- Otkrića naglašavaju opasnosti primene laboratorijskih istraživanja na stvarni svet svedoka na suđenjima. Ljudi u studijama su oprezni u tome šta tvrde da se desilo i čini se da je mala šansa da će se složiti d aimaju lažna sećanja. Stručnjaci moraju da budu veoma pažljivi u tome kako predstavljaju otkrića da ne bi došlo do grešaka u pravosudnom sistemu – rekao je Kris Bruin, profesor psihologije na UCL.

Kao deo analize, istraživači su se skoncentrisali na 6 ključnih detalja lažnog događaja: kako su se izgubili, kako su plakali, kako im je pomogla starija žena, kako su se našli sa porodicom, gde se sve desili i kada. Otkrili su da se učesnici za koje se smatralo da imaju lažna sećanja sećalo samo jednog i po detalja sa bilo kakvom sigurnošću, a 30 odsto nijednog od njih.

Ovo je u skladu sa ranijim istraživanjima koja pokazuju da tvrdnje istraživača o usađivanju lažnih sećanja ne potvrđuju i sami učesnici tih studija.

- Ovo je prvi put da su sirovi podaci iz studije o usađivanju lažnih sećanja javno dostupni i da su bili podvrgnuti ispitivanju – rekla je Bernice Endruz, profesorka sa Odeljenja za psihologiu UCL.

(Telegraf Nauka/UCL)