Ovo je eksplozivni rat koji se ne vidi: Prvi put izneti dokazi o njemu

Naučnici iz Brazila i Južne Afrike dokazali strategiju biljaka za borbu protiv rivala u procesu oprašivanja

Eksplozivni polenski ratovi vode se među biljkama. Polenska zrna rivalskih biljaka takmiče se jedna s drugom za mesto na polinatorima i tako utiču na to čiji polen će uspeti da stigne do sledećeg cveta i opraši ga, pokazuju empirijski dokazi koje su izneli naučnici iz Južne Afrike i Brazila, saopštio je Univerzitet Stelenboš.

U članku objavljenom u The American Naturalist oni tvrde da zato što biljke mogu da manipulišu time gde i koliko polena stiže do polinatora, biljke su možda razvile strategije slične manipulaciji spermom kod životinja.

Preporučujemo

Neke životinje i insekti razvili su kompleksne strukture na penisima koji imaju zadatak da uklone spermu rivala iz reproduktivnog trakta ženki pre nego što postave svoju. Za razliku od životinja, biljke za oprašivanje nemaju direktan kontakt.

U slučaju Hypenea macrantha, crvenog cveta endemskog u Brazilu, istraživači su postavili eksperimentalnu simulaciju, snimajući kako cvetovi koriste mehanizam poput katapulta da efikasno uklone polen rivala sa glave kolibrija i postave svoj polen na isto mesto.

Ovaj mehanizam, nazvan eksplozivnom zamenom polena, nije nepoznat u biljnom svetu. Međutim, ovo je prvi put da su istraživači mogli da pruže empirijski dokaz efikasnosti mehanizma.

Prof. Brus Anderson, evolutivni ekolog Univerziteta Stelenboš i glavni autor studije, navodi da njihovo otkriće predstavlja dokaz o kompetitivnom uklanjanju polena.

- Cveće koje poseti kolibri postavljaju polen na njihove kljunove, ali ima malo mesta na koje polen može da dođe. Cveće je zato razvilo mehanizam poput katapulta gde se polen izbacuje pravo na kljun kolibrija. Sila ovih balističkih zrna uklanja postojeće naslage zrna sa rivalskih biljaka i time povećava šanse za svoja zrna – rekao je on.

(Telegraf Nauka/Stellenbosch University)