Da, zombi gljive postoje, ali da li mogu da dovedu do zombi apokalipse? Evo šta tvrdi stručnjak

Stvarni primer zombificiranja je Ophiocordyceps unilateralis

Zombiji su jedna od najpopularnijih pojava u pop kulturi. Ovi leševi koji hodaju i nezaustavljivo traže hranu su svuda – u filmovima poput „Noć živih mrtvaca“, „Zombilend“ ili „Svetski rat Z“ , serijama kao što je „Okružen mrtvima“, video-igrama kao što je „Pritajeno zlo“… Međutim, zombiji zaista postoje u prirodi – ima parazita zaista sposobnih da uđu u veće životinje i preuzmu kontrolu nad njihovim mozgom i telom.

Upravo zbog toga, jedan dečak iz Itake u SAD, postavio je portalu The Conversation zanimljivo pitanje:

Preporučujemo

- Da li je zombi apokalipsa koju izazivaju gljive, kao Cordyceps iz serije „The Last of Us“, nešto što se zaista može dogoditi?

- Termin zombi dolazi iz vudua, religije koja se razvila na Haitiju. Ali ideja o armijama zombija koji jedu mozgove ljudi je iz filmova, serija i video-igara. Svi ti zombiji su izmišljeni. U prirodi postoje pravi primeri zombifikacije – jedan organizam preuzima kontrolu nad ponašanjem drugog organizma – odgovorio je dečaku Met Kason, vanredni profesor mikologije i patologije biljaka na Univerzitetu Zapadne Virdžinije.

- Ja proučavam gljive, veliko biološko carstvo koje uključuje buđ, plesni, kvasce, pečurke i zombifikujuće gljive. Ne plaši se, ovi organizmi koji „jedu mozak“ targetiraju insekte – dodao je on.

Kako Kason navodi, jedan od najpoznatijih primera je gljiva Ophiocordyceps unilateralis, deo veće grupe Cordyceps, koja zombifikuje mrave. Ova gljiva, dodaje, inspirisala je igru i seriju „The Last of Us“, u kojoj infekcija gljivama pretvara ljude u stvorenja nalik zombijima i dovodi do propasti društva.

- U stvarnom svetu, mravi dolaze u kontakt sa ovom gljivom kada njene spore, reproduktivne čestice veličine polena, padnu na na njihovu glavu. One se proviju u telo mrava a da ga ne ubiju. Kada su unutra, šire se kao kvasac, a mrav prestane da komunicira sa ostalim mracima i luta bez cilja. Vremenom postaje hiperaktivan. Na kraju gljiva dovodi do toga da se mrav popne na biljku, i veže se za list ili stabljiku čeljustima. Gljiva prelazi u novu fazu i počinje da jede organe mrava. Stabljika se pojavi iz glave mrtvog mrava i eruptira izbacujući spore koje nastavljaju ciklus – napisao je Kason.

Zombi gljiva koja napada cvrčke – Massospora cicadina, dodaje on, takođe je privukla dosta pažnje poslednjih godina. Napada cvrčke koji žive pod zemljom i izlaze na površinu kratko da se pare na od 13 do 17 godina. Gljiva ih napada i tera da lete okolo čak i kada pojede njihov zadnji deo i abdomen.

- Ova morbidna partnerstva formirana su tokom miliona godina evolucije. Gljive koje specijalizovano napadaju i kontrolišu mrave ili cvrčke morali bi da evoluiraju milionima godina da napadnu druge insekte, a kamoli ljude. U mojim istraživanjima zombi cvrčaka i drugih insekara, paukova i milipeda, ispitao sam stotine primeraka i uprkos izloženosti, i dalje kontrolišem svoje ponašanje – naveo je Kason.

(Telegraf Nauka/The Conversation)