„Slepi putnici“, „Zvukožbun“, „Slušajuće oko“... Izvanredan spoj umetnosti i nauke u Botaničkoj bašti

Centralna izložba „Preplitanja“ devetog „art+science“ festivala otvorena je do kraja oktobra

Zvukovi biljaka i životinja prebačeni iz nečujnog u čujni spektar, nevidljivi svet insekata, zvučni pejzaž inspirisan pesmama afričkog naroda Aka, nevidljivi slepi putnici, slušajuće oko… Sve ovo se može čuti, videti i osetiti u Botaničkoj bašti Jevremovac, a u okviru festivala „art+science“ u organizaciji Centra za promociju nauke.

Izložba je otvorena do kraja oktobra.

Preporučujemo

- U toku je deveto izdanje „art+science“ festivala, a centralna izložba je „Preplitanja“. Početna tačka izložbe je u uticaj čoveka i tehnologije na prirodu i na biodiverzitet. Zato smo u Botaničkoj bašti napravili preplitanja tog sadržaja i to u 12 instalacija – rekao je Dobrivoje Lale Erić, rukovodilac Sektora za međunarodnu saradnju Centra za promociju nauke i rukovodilac „art+science“ programa.

Jedna od instalacija je delo Fungi umetnika Marka Barotija nastalo kao dijalog nauke i prirode i to uz pomoć istraživača sa više institucija u Italiji.

- Gljive su carstvo za sebe, ali rad je posvećen komunikaciji nevidljivog sveta ovog carstva, jer se gljive nalaze dominantno ispod zemlje. Marko koristi podatke koje su mu istraživači dostavili. Ovo je samo uvod u sam tematski deo rada, a glavni deo predstavljaju 3D štampani keramički objekti koji podsećaju malo na gljive. Zvuk koji prati postavku je veoma zanimljiv, on je aluzija i on koristi spevove i pesme koje jedno afričko pleme koristi kada tradicionalno ide u proces skupljanje gljiva. Njihova mala etnička ekologija zasnovana na pesmi koja pokušava da umilostivi bogove – rekao je Erić.

Instalacija Thymus Serpyllum Nikole Radosavljevića nalikuje knjizi uronjenoj u majčinu dušicu.

- Ovaj rad je samo jedan od mogućih rezultata, a ideja je rekonstrukcija prvog sećanja na moju majku. Rođen sam i odrastao na betonu, ali smo odlazili na selo i voleo sam da prođem rukama kroz travu, koja je zapravo bila polje majčine dušice – rekao je Radosavljević.

Kako naglašava, za rad su korišćeni samo prirodni materijali i sve to će u jednom trenutku nestati.

- Rad se bavi metafizikom smrti i komunikacijom nas kao ljudi sa prirodom – dodao je on.

Marija Stojnić i Jakov Munižaba napravili su nekoliko instalacija spojenih u „Baštu zvuka“, kolekciju zvučnih i audio-vizuelnih instalacija koji povezuju radiofoniju i botaniku, istražujući odnose ljudi, biljaka, životinja i mašina. Tu su „Zvukožbun“, igra koja uspostavlja komunikaciju bašte kroz manipulaciju zvuka, „Slušajuće oko“ i „Mislim da sam Jupiter“, audio-vizuelne instalacije, i „Aleja Radija“.

Može se pogledati i čuti rad Sanje Anđelković „Pogledaj u! Ja nisam krošnja – ja sam glasnik“.

- Ovaj rad oslanja se, kako kaže autorka, na spekulativnu entomologiju i bavi se cikadama iz Severne Amerike koje imaju životni ciklus od 17 godina. Povezuje ga sa pravoslavnim pevanjem i sa problemima vezanim za budućnost, klimatske promene, glad... Napravila je animaciju i video, koji, kao i pevanje, traju 17 minuta – rekao je Bojan Kesig, savetnik za poslove međunarodne saradnje Centra za promociju nauke.

U Botaničkoj bašti se može videti rad Vladimira Bjeličića „Razotkrivena priroda ili priče o biljkama i radnicima“, kao i rad Sanje Šikoparije „Prirodna rezonanca“.

- Ovaj rad je rezultat dosta dugog istraživanja i kooperacije sa naučnicima kako bih mogla da napravim vizualizaciju koji predstavljaju signale biljaka, elektro-magnetne signale koji su bili skupljani mesecima i mesecima, gde vi vidite kako biljka konstantno diše ili razmišlja. Ovo je odlično za meditaciju, da sednete da gledate i spojite se sa prirodom na način na koji mislim da smo uvek bili spojeni – rekla je Sanja Šikoparija.

Interaktivna instalacija „Slepi putnici“ Adrien Ujhazi predstavlja istraživanje 25 biljaka iz staklenika Botaničke bašte.

- Ovo je rad o 25 biljaka koje žive u stakleniku, iza toga je ideja da napravimo bazu i istražujemo ih, kao i staništa odakle su stigla - rekla je umetnica.

(Telegraf Nauka)