Nova studija otkriva da je nekoliko simptoma šizofrenije povezano sa jednim moždanim signalom

Istraživanje pomoću snimanja mozga pronalazi zajedničku nit i može pomoći u identifikaciji osoba sa visokim rizikom od psihoze i obezbediti metu za budući tretman.

Nova studija je otkrila da jedan moždani signal može pomoći u objašnjavanju niza naizgled nepovezanih simptoma šizofrenije. Šizofrenija se često opisuje kao lista posebnih problema. Ljudi mogu različito opažati svet, različito postupati u odnosu na svoja okruženja ili govoriti na načine koje je teško razumeti.

Preporučujemo

Studija identifikuje zajednički mehanizam u osnovi sva tri simptoma. Nalazi su rezultat saradnje istraživača sa Univerziteta Mekgil u Montrealu, iz Centra za snimanje mozga Mekonel, Univerziteta u Montrealu i Istraživačkog centra Daglas.

Istraživači su merili moždanu aktivnost u beta-opsegu kod 25 osoba sa šizofrenijom i 25 članova zdrave kontrolne grupe dok su obavljali zadatak koji je uključivao tajming prizora i zvukova. Takođe je analiziran njihov govor radi znakova dezorganizacije.

U poređenju sa kontrolnom grupom, pacijenti sa šizofrenijom su ispoljili slabiju i sporiju aktivnost u beta-opsegu. Treba istaći da su pacijenti sa najvećim razlikama u ovom moždanom signalu češće imali više poteškoća sa procesuiranjem tajminga prizora i zvukova, više dezorganizovan govor i teže kliničke simptome — tri odlike šizofrenije koje se obično proučavaju odvojeno.

„Ovo nam daje rane, ali ubedljive dokaze da merenje delatnosti mozga, posebno načina na koji gradi i ispravlja sopstveni model sveta, može pomoći da prepoznamo da postoji zajednička nit iza zbunjujućeg niza simptoma koje vidimo kod poremećaja kao što je šizofrenija“, kažu istraživači.

„Prvi znak šizofrenije počinje u adolescenciji, ali se to često dugo ne primećuje. Ako se ovaj nalaz potvrdi u većim uzorcima, mogli bismo imati potencijalno korisnu metodu da identifikujemo kome je, među mladima koji traže pomoć za mentalno zdravlje, potrebna dodatna podrška u cilju sprečavanja psihoze“.

Studija se oslanjala na MEG snimanje u visokoj rezolucije, obavljeno u Centru za snimanje mozga Mekonel pri Neurološkom institutu u Montrealu.

„Isti oslabljeni moždani signal pojavljivao se gde god smo pogledali, bez obzira na to da li su pacijenti procesuirali zvuk, prizor ili izvodili neki pokret. Uočavanje istog obrasca u ovim različitim domenima sugerisalo je da postoji zajednički proces u osnovi koji povezuje simptome“, kažu autori.

„Ovo je prva, studija skromne veličine, i asocijacije sa govorom i kliničkom težinom moraće da se testiraju na većim nezavisnim uzorcima pre nego što budemo mogli da budemo sigurni“.

Pored potencijala da pomogne u identifikaciji osoba sa rizikom od psihoze, ovaj moždani signal bi takođe mogao biti vredan istraživanja kao meta za budući tretman.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)