Dečje zenice mogu otkriti promenu pažnje kod ADHD-a, naročito kad deca ne uzimaju terapiju

Oči su više od prozora u spoljašnji svet; takođe mogu dati uvid u ono što se dešava unutar našeg tela. Šta ako bi nam oči mogle pomoći da razumemo kako se pažnja menja od jednog trenutka do drugog? Naučnici testiraju mogu li malene promene u veličini zenica poslužiti kao fiziološki marker za ove fluktuacije kod dece sa hiperaktivnim poremećajem pažnje (ADHD).

Prečnik zenice se automatski skuplja i širi kao odgovor na moždane sisteme koji regulišu pripravnost, uzbuđenost i pažnju. Istraživači iz Laboratorije za interakciju čoveka i mašine u Nju Delhiju su nedavno ispitivali da li bi promene u veličini zenica tokom zadatka pamćenja mogle reći nešto korisno o tome koliko su deca bila uspešna i da li se to menjalo u zavisnosti od njihove terapije za ADHD. Pratili su pokrete očiju dece sa ADHD-om i bez tog stanja dok su obavljala zadatak vizuelnog pamćenja.

Preporučujemo

Kad deca sa ADHD-om nisu koristila terapiju, veličina njihovih zenica se više menjala od zadatka do zadatka, u poređenju sa decom bez ADHD-a, čak i nakon uzimanja u obzir razlika u težini zadatka, uzrastu i količniku inteligencije.

Uz terapiju, njihove zenice su jače reagovale u ključnim trenucima zadatka, dok je varijabilnost od zadatka do zadatka opala u poređenju sa odsustvom terapije. Takođe, deca sa ADHD-om koja nisu uzimala terapiju reagovala su brže na zadatke pamćenja, ali je ta brzina išla na štetu preciznosti.

Ničija pažnja ne ostaje sasvim postojana. Prirodno se menja, čak i tokom jednostavnih mentalnih zadataka. Međutim, za osobe sa ADHD-om, stanjem koje pogađa 5–7% ljudi širom sveta, ove promene su mnogo veće. Suprotno popularnom shvatanju, ADHD se ne svodi na skretanje pažnje; reč je o pažnji koja je istinski manje stabilna od trenutka do trenutka.

Konvencionalni klinički i kompjuterski testovi obično svode dečji učinak na sveukupni prosek, što otežava detekciju brzih fluktuacija iz sekunde u sekundu do kojih može doći. Pokreti očiju, uključujući širenje zenica, brzo reaguju na promene u mentalnom fokusu, što ih čini obećavajućim fiziološkim markerima.

Prethodna istraživanja su se uglavnom fokusirala na prosečnu veličinu zenice tokom čitavog zadatka, a ne na promene od pitanja do pitanja. Istraživači su rešili da iskoriste ove često zapostavljene fluktuacije, nadajući se odgovorima na dva ključna pitanja: Da li one imaju veze sa učinkom pamćenja i da li terapija menja taj obrazac?

Da bi došli do podataka koji nedostaju, istraživači su ispitali javne podatke dobijene posmatranjem 50 čileanske dece uzrasta 10-12 godina, 28 sa ADHD-om i 22 bez. Svako dete je sedelo ispred ekrana i igralo 30-minutnu igru pamćenja dok je visokotehnološki uređaj (EyeLink 1000) nadgledao njihove zenice, beležeći sićušne promene 1.000 puta u sekundi. Upoređene su tri grupe: deca bez ADHD-a (kontrolna grupa), deca sa ADHD-om bez uzimanja terapije 24 sata i deca sa ADHD-om testirana 2–2,5 sata nakon uzimanja terapije.

Šta su zenice otkrile

Otkrile su da deca sa ADHD-om koja nisu na terapiji imaju veličine zenica koja variraju oko 23% više od pitanja do pitanja nego kod dece bez ADHD-a. Razlika se održala za grupu kao celinu, ali nije dostigla prag statističkog značaja nakon što su individualni rezultati korigovani za statističku grešku.

Takođe, u okviru jednog zadatka, varijabilnost zenica bila je niža kod dece sa ADHD-om koja nisu uzimala terapiju (0,699) nego u kontrolnoj grupi (0,772). Ovo je u suprotnosti sa početnim predviđanjem da će fluktuacije kod dece bez terapije biti veće.

Za 17 dece testirane i sa terapijom i bez nje, uzimanje metilfenidata napravilo je jasnu razliku. Veličina njihovih zenica je manje varirala od pitanja do pitanja, a zenice su se više širile u trenucima odlučivanja. Tako je njihov opšti obrazac reagovanja zenica više ličio na obrazac dece bez ADHD-a.

Rezultati su ubedljivi, ali istraživači pozivaju na oprez. Varijabilnost zenica potiče iz više izvora. Odražava spoj različitih moždanih procesa, a ne samo pažnju. Stoga, umesto da se veličina zenice koristi kao samostalan test za ADHD, bolje je da se koristiti zajedno sa drugim kognitivnim i fiziološkim testovima za to stanje.

(Telegraf Nauka/MedicalXpress)