Veštačka inteligencija prvi put stvorila potpuno NOVE VIRUSE: Moderna era medicine ili rizik za čovečanstvo?

Američki istraživači kažu da je veštačka inteligencija korišćena za dizajniranje potpuno novih virusa koji su potpuno funkcionalni i mogu se replicirati u laboratoriji! To je prvi put da su celi genomi uspešno dizajnirani pomoću veštačke inteligencije.

Dobijenih 16 novih virusa stvoreno je da inficira bakterije i kažu da ne predstavlja pretnju za ljude.

Preporučujemo

Ovaj prodor je označen kao "veoma značajna prekretnica" u nauci koja bi mogla da otvori novu eru u lečenju bolesti. Međutim, stručnjaci su takođe upozorili da virusi dizajnirani pomoću veštačke inteligencije izazivaju "hitne" bezbednosne probleme.

Alati veštačke inteligencije brzo napreduju i već su korišćeni za dizajniranje novih antibiotika, ali to je relativno jednostavno u poređenju sa dizajniranjem novog održivog virusa od nule.

- Ovo je sledeći korak u složenosti koju može dizajnirati generativna veštačka inteligencija, ovo je prvi put da je generativna veštačka inteligencija korišćena za dizajniranje kompletnog genoma, to je nešto što može da se replicira i ima druge funkcije unutar ćelija... Ovo je bila nova teritorija za nas - rekao je za BBC Brajan Hi, vanredni profesor na Univerzitetu Stanford.

Tehnologija funkcioniše slično velikim jezičkim modelima, poput ChatGPT-a, koji predviđaju sekvence teksta. U ovom slučaju, modeli veštačke inteligencije, poznati kao Evo1 i Evo2, predviđaju jezik života, a ne reči.

Modeli veštačke inteligencije su obučeni na genetskim kodovima virusa, bakterija, biljaka i ljudi, zatim su rafinirani da bi se proizvela vrsta virusa, poznata kao bakteriofag, koji inficira samo određene vrste bakterija.

Istraživači sa Stanforda odabrali su 302 najperspektivnija dizajna veštačke inteligencije i sintetizovali ih u laboratoriji. Od njih, 16 se pokazalo efikasnim u ubijanju bakterije E. coli.

Samjuel King, doktorant u laboratoriji, rekao je da su shvatili da fagi rade u ranim jutarnjim satima. Fagi su stavljeni na Petrijeve šolje gde je na njima rastao sloj bakterija, a naučnici su čekali znake da njihovi novi virusi uživaju u gozbi.

- Počeli smo da vidimo ove jasne tačke i to je bilo izuzetno uzbudljivo - kaže King.

Kada su rezultati podeljeni sa širim timom, "soba je spontano prasnula u aplauz", seća se Hie.

Potencijalna nada lečenja ili budući problem?

Razvoj novih faga mogao bi dovesti do novih načina lečenja infekcija koje su postale otporne na antibiotike, ali ovaj proboj takođe ukazuje na sposobnost veštačke inteligencije da dizajnira novu biologiju koja prevazilazi prirodni svet - ono što je poznato kao sintetička biologija.

Hie tvrdi da ovo ima potencijal da "značajno poboljša ljudsko zdravlje" razvojem novih lekova i terapija, ali već je izražena zabrinutost da bi se ista tehnologija mogla zlonamerno koristiti za stvaranje novih bolesti.

U komentaru koji prati publikaciju u časopisu "Science", dr Tomas Inglsbi i dr Moric Hanke iz Centra za zdravstvenu bezbednost na Univerzitetu Džons Hopkins napisali su da nalazi pokreću "hitna pitanja biološke bezbednosti i biološke zaštite".

Rekli su da više nije pitanje "da li će generativni dizajn virusnog genoma postojati", već da li se može koristiti bez "omogućavanja ozbiljne štete".

Na primer, rekli su da novi virusi sa potencijalom da izazovu bolest "ne treba da se istražuju".

Sami istraživači su preduzeli korake kako bi maksimizirali bezbednost. Isključili su viruse koji bi mogli da zaraze složene organizme iz baze podataka za obuku, istraživanje su sproveli na fagima umesto na virusima koji zaraze ljude, a sve se odvijalo u bezbednoj laboratoriji.

Hie tvrdi da čak i postojeće mere zaštite u velikoj meri doprinose "osiguravanju da se tehnologija koristi za dobro".

Od bitova računara do atoma

Virusi nisu živi i bio bi potreban još jedan značajan korak da bi veštačka inteligencija generisala žive organizme.

Genetski kod faga je dugačak oko 5.400 baznih parova (slova). Najmanji genom žive ćelije je oko 500.000 baznih parova. Ljudski genom ima tri milijarde baznih parova.

Hie kaže da bi "verovatno bilo puno posla, ali ne i nemoguće" pokušati sa nekim jednostavnim organizmima i da su oni "definitivno bili zainteresovani da rade na tome".

Profesor Mark Guel, iz laboratorije za sintetičku biologiju na Univerzitetu Pompeu Fabra u Španiji, rekao je da je studija "veoma značajna prekretnica" jer "prvi put u istoriji počinjemo da dizajniramo biologiju na računaru".

Rekao je da nam to "omogućava da sanjamo o uzbudljivim mogućnostima za rešavanje najvećih izazova čovečanstva", kao što su razvoj faga za borbu protiv bolesti, enzima za lečenje genetskih poremećaja i antitela koja bi se mogla koristiti u imunoterapiji.

Profesor Patrik Kaj, šef katedre za sintetičku genomiku na Mančesterskom institutu za biotehnologiju, takođe smatra da je studija "važna prekretnica".

- Značaj se proteže daleko izvan faga - to sugeriše da modeli jezika genoma počinju da uče principe dizajna kodirane evolucijom, otvarajući vrata pisanju genoma uz pomoć veštačke inteligencije - rekao je.

(Telegraf.rs/BBC)