Skriveni moždani signal predviđa društveno ponašanje

Da li je moguće da mozak zna šta ćemo uraditi pre nego što toga postanemo svesni? Novo istraživanje sugeriše da je možda odgovor - da. Naučnici su otkrili skriveni obrazac moždane aktivnosti koji može da predvidi društveno ponašanje nekoliko sekundi pre nego što do njega dođe, pružajući novi uvid u način na koji mozak donosi odluke o društvenim interakcijama, navodi SciTech Daily.

Do ovog otkrića došao je tim istraživača sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, koji je proučavao kako mozak pretvara društvene informacije u konkretne postupke. Njihovi rezultati ukazuju na postojanje unutrašnjeg nervnog signala koji se pojavljuje pre nego što životinja odluči da priđe drugoj jedinki, što predstavlja jedan od najjasnijih dokaza da društveno ponašanje počinje da se oblikuje mnogo pre nego što postane vidljivo.

Preporučujemo

Kako nastaju društvene odluke?

Ljudi i životinje svakodnevno donose veliki broj odluka koje uključuju druge pripadnike svoje vrste. Prilazak drugoj osobi, započinjanje razgovora ili uključivanje u grupu često deluju spontano, ali naučnici već dugo sumnjaju da mozak prolazi kroz složen proces pripreme pre nego što takva odluka postane deo ponašanja.

Iako su prethodna istraživanja pokazala da moždana aktivnost može da prethodi određenim pokretima, mnogo manje se znalo o tome kako nastaju odluke povezane sa društvenim kontaktom. Upravo zbog toga istraživači su pokušali da otkriju da li u mozgu postoji signal koji najavljuje društveno ponašanje pre nego što do njega dođe.

Zašto su naučnici proučavali zebrice?

Kako bi pronašli odgovor na ovo pitanje, istraživači su koristili zebrice (Danio rerio), male slatkovodne ribe koje se često koriste u neurobiološkim istraživanjima. Njihov nervni sistem omogućava naučnicima da prate aktivnost velikog broja neurona istovremeno, što ih čini izuzetno korisnim modelom za proučavanje ponašanja.

U posebno osmišljenom eksperimentalnom okruženju jedna riba mogla je da posmatra drugu jedinku i da reaguje na njeno prisustvo. Istovremeno, istraživači su pratili aktivnost mozga kako bi otkrili šta se događa neposredno pre nego što životinja odluči da priđe drugoj ribi.

Takav pristup omogućio je naučnicima da po prvi put detaljno posmatraju procese koji prethode društvenoj interakciji.

Signal koji nastaje pre samog ponašanja

Rezultati su pokazali da se karakterističan obrazac moždane aktivnosti pojavljuje nekoliko sekundi pre nego što riba započne kretanje prema drugoj jedinki.

Umesto da odluka nastaje iznenada u trenutku pokreta, mozak je pokazivao jasan proces pripreme. Određeni regioni postajali su aktivniji, dok se aktivnost u drugim delovima mozga smanjivala. Zajedno su stvarali prepoznatljiv obrazac koji je prethodio društvenom ponašanju.

Ono što je posebno privuklo pažnju istraživača jeste činjenica da je na osnovu ovog obrasca bilo moguće predvideti buduće ponašanje životinje. Drugim rečima, mozak je pokazivao znakove namere da ostvari društveni kontakt pre nego što je takva odluka postala vidljiva spolja.

Palijum kao centar društvene motivacije

Jedan od najvažnijih nalaza istraživanja odnosi se na region mozga poznat kao palijum.

Tokom eksperimenata upravo je u ovom području primećen značajan porast aktivnosti neposredno pre društvenog pristupa. Istraživači su ustanovili da neuroni u palijumu učestvuju u stvaranju unutrašnjeg stanja koje prethodi odluci da se uspostavi kontakt sa drugom jedinkom.

Daljim analizama pokazalo se da palijum nije samo deo šire mreže moždanih regiona, već ima ključnu ulogu u nastanku društvene motivacije.

Kako bi proverili ovu pretpostavku, naučnici su sproveli dodatne eksperimente tokom kojih su uklonili mali broj neurona povezanih sa ovim sistemom. Posledice su bile veoma uočljive. Ribe su nastavile normalno da plivaju i reaguju na okolinu, ali su pokazivale znatno manje interesovanja za druge jedinke.

Ovaj rezultat sugeriše da otkriveni moždani signal nije povezan samo sa pokretom, već sa unutrašnjom željom za društvenom interakcijom.

Zašto su neke jedinke društvenije od drugih?

Istraživanje je donelo još jedno zanimljivo otkriće. Nisu sve ribe pokazivale isti intenzitet moždane aktivnosti pre društvenog kontakta.

Kod jedinki koje su češće prilazile drugim ribama signal je bio izraženiji i stabilniji. Nasuprot tome, manje društvene ribe pokazivale su slabiji obrazac aktivnosti.

To znači da skriveni moždani signal ne predviđa samo pojedinačnu odluku o prilasku drugoj jedinki, već može da odražava i opšti nivo društvene motivacije. Drugim rečima, način na koji je ovaj sistem organizovan mogao bi da utiče na to koliko je neka jedinka sklona društvenim kontaktima.

Mozak razlikuje društveni kontakt od običnog kretanja

Kako bi bili sigurni da se radi o signalu povezanom sa društvenim ponašanjem, istraživači su sproveli dodatna testiranja.

Ribe su bile izložene objektima koji su se kretali na način sličan drugim ribama. Iako su ponekad reagovale i na takve objekte, karakterističan moždani obrazac nije se pojavljivao.

Signal je bio prisutan samo kada je u pitanju bila druga živa jedinka. To pokazuje da mozak ne reaguje samo na pokret u okolini, već posebno obrađuje informacije povezane sa potencijalnom društvenom interakcijom.

Šta ovo otkriće znači za nauku?

Iako je istraživanje sprovedeno na zebricama, njegovi rezultati mogli bi imati mnogo širi značaj. Brojni osnovni mehanizmi nervnog sistema očuvani su tokom evolucije, zbog čega proučavanje jednostavnijih organizama često pomaže u razumevanju funkcionisanja mozga kod složenijih životinja.

Otkrivanje moždanog signala koji prethodi društvenom ponašanju pruža naučnicima novu priliku da istraže kako nastaje motivacija za kontakt sa drugima i kako mozak pretvara društvene informacije u konkretne odluke.

Rezultati takođe otvaraju mogućnost proučavanja individualnih razlika u društvenom ponašanju i načina na koji različite moždane mreže utiču na želju za povezivanjem sa drugim jedinkama.

Mozak se priprema za društveni kontakt mnogo pre nego što ga primetimo

Novo istraživanje pokazuje da društvene odluke možda nisu toliko spontane koliko nam se čini. Pre nego što životinja priđe drugoj jedinki, njen mozak već prolazi kroz proces pripreme koji uključuje koordinisanu aktivnost više moždanih regiona.

Otkriveni signal predstavlja jedan od prvih jasnih dokaza da se aktivnost povezana sa društvenim ponašanjem pojavljuje pre samog pokreta i da odražava unutrašnju motivaciju za društveni kontakt.

Iako je istraživanje sprovedeno na zebricama, rezultati pokazuju da društveno ponašanje ne nastaje iznenada u trenutku kada donesemo odluku. Naprotiv, mozak se za nju priprema unapred, stvarajući prepoznatljiv obrazac aktivnosti koji odražava spremnost za povezivanje sa drugima. Zbog toga naučnici veruju da ovo otkriće predstavlja važan korak ka boljem razumevanju načina na koji mozak oblikuje društvene odnose kod velikog broja životinjskih vrsta, uključujući i čoveka.

(Telegraf.rs / SciTech Daily)