Studija o kanabisu otkriva da THC može kreirati lažna sećanja

Ne samo da zamagljuje sećanja – THC može stvoriti nova o stvarima koje se nisu desile.

U kontrolisanom eksperimentu, korisnici kanabisa su se mnogo češće prisećali reči koje nikad nisu predstavljene i imali su problema sa zadacima poput pamćenja da nešto urade kasnije. Istraživači su otkrili da je THC poremetio mnoge različite sisteme pamćenja odjednom. Iznenađujuće, umerene doze su izazvale probleme sa pamćenjem slično kao veće doze.

Preporučujemo

THC može preoblikovati, a ne samo oslabiti pamćenje. Ljudi pod njegovim uticajem su imali veće šanse da se sećaju stvari koje se nisu desile i mučili su se sa svakodnevnim zadacima pamćenja.

Pušenje kanabisa može učiniti više od zamagljivanja sećanja. Ono zapravo može promeniti način na koji se sećanja formiraju i prizivaju.

Nova studija sa Univerziteta države Vašington otkrila je da su ljudi koji su konzumirali THC imali više šansi da se prisete reči koje im nisu bile predstavljene i da su imali više problema sa obavljanjem svakodnevnih zadataka pamćenja, npr. da se sete da nešto urade kasnije.

To je jedno od dosad najdetaljnijih ispitivanja kako kanabis utiče na pamćenje. Rezultati govore da kanabis utiče ne samo na jednostavno prisećanje, poput pamćenja neke liste reči, već i na nekoliko oblika pamćenja na koje se ljudi oslanjaju svakodnevno – uključujući pamćenje zakazanih sastanaka, praćenje razgovora i identifikovanje odakle su informacije prvobitno došle.

Istraživači su takođe bili iznenađeni jer nisu primetili značajne razlike između učesnika koji su konzumirali 20 miligrama THC-a i onih koji su konzumirali 40 miligrama. Ovoj nalaz sugeriše da čak i umerene količine THC-a mogu značajno ometati pamćenje.

Studija ispituje više sistema pamćenja

"Većina prethodnih studija posmatrala je samo jednu ili dve vrste pamćenja, poput prisećanja lista reči. Ovo je prva studija koja sveobuhvatno ispituje mnoge različite sisteme pamćenja odjednom i ono što smo otkrili jeste da akutna intoksikacija kanabisom izgleda opsežno remeti većinu njih", kažu istraživači.

U cilju istraživanja ovih efekata, regrutovano je 120 redovnih korisnika kanabisa. Nasumično su raspoređeni da konzumiraju placebo kanabis, 20 miligrama THC-a ili 40 miligrama THC-a u dvostruko slepom eksperimentu.

Nakon konzumiranja dodeljene supstance, učesnici su obavili otprilike sat vremena testova pamćenja. Mereno je nekoliko vrsta pamćenja, uključujući verbalno, vizuelno-prostorno, prospektivno, lažno i pamćenje vremenskog sleda.

Ljudi koji su konzumirali kanabis imali su značajno lošiji učinak u većini testova naspram onih koji su dobili placebo. Sveukupno, kanabis je uticao na većinu merenja, sa značajnim razlikama u 15 testova od 21.

Kanabis povezan sa lažnim sećanjima i konfuzijom u pogledu izvora

Najizraženiji efekti su primećeni kod lažnog pamćenja i pamćenja izvora, koji pomažu ljudima da se tačno prisete informacija i odrede odakle su te informacije došle.

U jednom testu su učesnici slušali liste srodnih reči koje su povezane nekom temom, ali centralna reč koja ih povezuje nije izgovorena. Kasnije, pojedinci koji su konzumirali kanabis su češće govorili da se sećaju da su čuli reči koje nisu bile predstavljene. Ponekad su bile povezane sa temom, a ponekad potpuno nepovezane.

Učesnici koji su koristili kanabis takođe su imali više poteškoća u identifikovanju odakle su potekle ranije naučene informacije. Problemi sa pamćenjem izvora mogu otežati određivanje da li su informacije došle iz pouzdanog izvora, nekog razgovora ili nečega na internetu.

Ove vrste deformacije pamćenja mogu imati ozbiljne posledice u situacijama gde je tačno prisećanje bitno. Na primer, greške u pamćenju ili sugestivno ispitivanje tokom razgovora sa svedocima mogu uticati na to kako su događaji zapamćeni.

Uticaji na svakodnevne zadatke pamćenja

Istraživači su takođe primetili oštećenja u prospektivnom pamćenju, sposobnosti da se setite da izvršite zadatke u budućnosti. Ova vrsta pamćenja je uključena u svakodnevne obaveze kao što su uzimanje lekova, prisustvovanje sastancima ili svraćanje u prodavnicu na putu kući.

"Na ovo se konstantno oslanjamo u našem svakodnevnom životu. Ako treba da zapamtite da nešto uradite kasnije, verovatno ne želite da budete pod dejstvom psihoaktivne supstance u trenutku kad treba da se setite da to uradite", kažu istraživači.

Jedan oblik pamćenja - pamćenje epizodnog sadržaja, koje uključuje prisećanje ličnih iskustava – nije imao značajan efekat u studiji. Autori napominju da je potrebno dodatno istraživanje pre donošenja čvrstih zaključaka o toj vrsti pamćenja.

Upotreba kanabisa raste, ali praznine u istraživanju ostaju

Studija je urađena u vreme kad upotreba kanabisa postaje sve uobičajenija u državama kao što je Vašington. Iako se legalizacija proširila po Severnoj Americi, mnogi kratkoročni kognitivni efekti kanabisa ostaju nejasni.

Jedan razlog za ograničeno istraživanje je taj što je kanabis i dalje klasifikovan kao kontrolisana supstanca na Listi I po federalnom zakonu, što ograničava naučno istraživanje.

"Živimo u državi gde je upotreba kanabisa veoma uobičajena, ali još uvek mnogo toga ne znamo o njegovim akutnim efektima. Cilj je da se pomogne ljudima da donose informisane odluke o rizicima i koristima“.

(Telegraf Nauka/Science Daily)