Vremenski ograničena ishrana smanjuje simptome Kronove bolesti za 40%: To se dešava bez promene vrste hrane

Kronova bolest je hronično zapaljensko oboljenje digestivnog sistema koje se odlikuje periodima pogoršanja i smirivanja simptoma. Bolovi u stomaku, dijareja, gubitak telesne mase i izražen umor čine svakodnevicu mnogih obolelih, a terapija je najčešće usmerena na kontrolu upale i sprečavanje komplikacija. Ipak, novo istraživanje ukazuje na to da bi jednostavna promena u rasporedu obroka mogla imati značajan uticaj na aktivnost bolesti.

U kliničkoj studiji sprovedenoj na odraslim osobama sa Kronovom bolešću koje imaju prekomernu telesnu težinu ili gojaznost, istraživači su primenili režim ograničenog vremenskog unosa hrane. Učesnici su sve dnevne obroke konzumirali u okviru osam sati, dok su preostalih šesnaest sati postili, bez promene u sastavu ili količini hrane. Ovakav pristup poznat je kao vremenski ograničena ishrana, što je jedna varijacija povremenog gladovanja, navodi SciTech Daily.

Preporučujemo

Tokom 13 nedelja praćenja zabeleženo je smanjenje aktivnosti bolesti za približno 40 odsto u grupi koja je sledila ovaj režim. Simptomi, naročito bol u stomaku i nelagodnost, bili su znatno blaži u poređenju sa kontrolnom grupom koja je nastavila da jede prema uobičajenom rasporedu. Važno je naglasiti da poboljšanja nisu bila posledica dijete u klasičnom smislu, jer učesnici nisu smanjivali kalorijski unos niti su menjali vrstu hrane.

Pored smanjenja simptoma, kod ispitanika koji su jeli u ograničenom vremenskom prozoru primećen je i umeren gubitak telesne mase, dok je kontrolna grupa beležila blagi porast težine. Analize su pokazale i povoljne promene u biomarkerima povezanim sa upalom i metabolizmom, što dodatno ukazuje na to da raspored obroka može uticati na inflamatorne procese u organizmu.

Ono što ovo istraživanje čini posebno zanimljivim jeste činjenica da se terapijski efekat postiže bez dodatnih lekova i bez restriktivnih dijeta. Fokus se pomera sa pitanja „šta jesti“ na pitanje „kada jesti“, a u prvi plan dolazi značaj cirkadijalnog ritma i usklađenosti metabolizma sa prirodnim dnevnim ciklusima.

Iako su potrebna veća i dugotrajnija istraživanja kako bi se ovi rezultati potvrdili na široj populaciji obolelih, nalazi sugerišu da bi vremenski ograničena ishrana mogla postati dopuna standardnoj terapiji Kronove bolesti. U kombinaciji sa medicinskim nadzorom, ovakav pristup potencijalno može doprineti boljoj kontroli simptoma i kvalitetu života osoba koje žive sa ovom hroničnom bolešću.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)