Nova terapija aktivira T-ćelije u crevima: Dugotrajna zaštita od hronične upale bez stalnih lekova

Naučnici su otkrili inovativnu imunoterapiju koja je u eksperimentalnim uslovima dovela do popravljanja oštećenja crevnog zida i održala taj efekat više od godinu dana — rezultat koji otvara nove mogućnosti za lečenje bolesti creva koje su povezane sa dugotrajnom upalom i narušenom funkcijom barijere između creva i ostatka organizma.

Ovaj pristup se razlikuje od većine tradicionalnih terapija jer ne samo da ublažava simptome, već cilja ozbiljne strukturne i imunološke poremećaje na nivou mukozne barijere creva, što bi moglo snažno uticati na tretman bolesti poput inflamatornih bolesti creva, autoimunih stanja i nekih metaboličkih poremećaja prenosi SciTechDaily.

Preporučujemo

U srcu ove studije nalaze se posebne ćelije imunosistema koje formiraju takozvani “rezervoar imunog pamćenja” u crevnoj sluzokoži. Normalno, sluzokoža creva je jedna od najvažnijih fizičkih i imunoloških barijera u ljudskom telu. Ona je izložena ogromnoj količini bakterija, mikroorganizama i drugih supstanci iz hrane i okoline, pa mora biti u stanju da razlikuje korisne od štetnih signala i da pravilno reaguje na svaku od njih. Kod hronične upale, kao što je to slučaj kod Kronove bolesti ili ulceroznog kolitisa, ova barijera se oštećuje, što dovodi do propuštanja materija u dublje slojeve zida creva i izazivanja stalne upalne reakcije.

Istraživači su razvili imunoterapijski pristup kojim se aktiviraju i precizno usmeravaju određeni tipovi T-limfocita, ćelija koje se već prirodno nalaze u sluzokoži creva. Cilj ove terapije nije samo da se priguši upalna reakcija, već da se podstakne dugotrajna obnova oštećene crevne barijere. Ključnu ulogu u tome imaju takozvane rezidentne memorijske T-ćelije, koje ostaju trajno prisutne u tkivu i deluju kao lokalni imuni „čuvari“. One omogućavaju da se zaštitni sloj creva održi stabilnim i nakon završetka terapije, sprečavajući ponovnu pojavu oštećenja i hronične upale.

Tokom studije, primena ove imunoterapije u modelima sa oštećenom crevnom barijerom dovela je do značajnog smanjenja upalnih markera, obnove strukture sluzokože i poboljšanja funkcije barijere. Ono što je posebno upečatljivo jeste da su ovi pozitivni efekti ostali prisutni i više od godinu dana nakon jedinstvene terapijske intervencije — što ukazuje da imunomodulacija može imati dugoročne benefite kroz stabilizaciju lokalnog imunog mikromiljea.

Ovo otkriće ima višestruke implikacije. Klasične terapije inflamatornih bolesti creva često se oslanjaju na potiskivanje sistemske upale ili generalnu imunosupresiju, čime se samo ublažavaju simptomi. Nasuprot tome, ovaj novi pristup koji podstiče tijelo da samo obnavlja svoju zaštitnu barijeru može smanjiti potrebu za dugotrajnom upotrebom lekova sa snažnim neželjenim efektima, jer jača fundamentalnu funkciju tkiva koje je prvo ugroženo.

Uz to, postoji potencijal da ovakva imunoterapija bude korisna i u širem spektru bolesti koje uključuju narušenu barijeru — na primer, u metaboličkim poremećajima, autoimunim stanjima i nekim oblicima alergija — jer postoji veza između zdravstvenog stanja crevne barijere i sistemskog imunološkog odgovora. Kreiranje terapija koje „uče“ imuni sistem kako da pravilno štiti i obnavlja tkivo moglo bi da promeni način na koji se tretiraju hronične upalne bolesti uopšte.

Istraživanje je pokazalo i da je autonomni imuni odgovor lokalizovan u crevnim tkivima mogao da deluje nezavisno od spoljašnjih farmakoloških supstanci, što ukazuje na to da se može postići stabilna modifikacija imunog mikromiljea bez stalnog uzimanja lekova. Dugoročne kliničke implikacije uključuju smanjenje ozbiljnosti egzacerbacija bolesti, sporije napredovanje oštećenja tkiva i potencijalno veću otpornost na recidive.

Ovo otkriće ne znači da je nova terapija već dostupna široj populaciji, ali predstavlja snažan dokaz koncepta: usmerena imunomodulacija može da poništi česte i destruktivne posledice oštećene crevne barijere i da rezultat zadrži godinama, umesto da se oslanja na stalnu terapiju. Dalji koraci uključuju klinička ispitivanja kod ljudi kako bi se potvrdila efikasnost, bezbednost i dugoročni učinci ovakvog pristupa u realnim uslovima bolesti.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)