Vaša mačka može biti ključ za razumevanje Alchajmera

Nova studija međunarodnog tima naučnika otvorila je mogućnost da mačke koje razvijaju demenciju - ponašanja i promene u mozgu vrlo slične onima kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću - mogu postati važan model za razumevanje i lečenje ove razorne bolesti. Ovi nalazi nagoveštavaju da naš mačji ljubimac, pored toga što je saputnik i član porodice, može pružiti ključne informacije o tome kako i zašto se pamćenje i kognitivne funkcije gube sa starenjem navodi SciTechDaily.

Istraživači sa Univerziteta u Edinburgu i njihovih saradnika analizirali su mozgove 25 mačaka različitih uzrasta nakon njihove smrti, uključujući i one koje su u životu pokazivale simptome mačije demencije - kao što su dezorijentisanost, poremećen obrazac sna, pojačano mijaukanje i promene u ponašanju.

Preporučujemo

U ovim uzorcima pronašli su nakupljanje proteina amiloid‑beta u sinapsama, tačnije u spojevima između moždanih ćelija koji omogućavaju prenos informacija u mozgu. Ovo otkriće je od posebnog značaja jer se amiloid‑beta smatra jednim od ključnih faktora povezanih sa progresijom Alzheimerove bolesti kod ljudi.

Kod ljudi se gubitak sinapsi, uz taloženje amiloid‑beta proteina, snažno povezuje sa padom pamćenja i sposobnosti razmišljanja, što su tipični simptomi Alchajmerove bolesti. I kod mačaka, kada su naučnici analizirali uzorke mozga, primetili su da te naslage tog proteina često idu u paketu sa aktivacijom glijalnih ćelija - astrocita i mikroglija - koje u normalnim okolnostima pomažu u održavanju zdravlja nervnog tkiva, ali mogu da „proždiru“ sinapse i doprinose gubitku komunikacije između neurona u procesu koji se naziva sinaptičko orezivanje.

Ovo je važno jer su do sada većina laboratorijskih modela za proučavanje Alchajmerove bolesti zasnivani na genetski modifikovanim glodarima, koji ne razvijaju prirodnu demenciju (to jest, nemaju spontano proces koji se dešava u starijem mozgu).

Mačke, s druge strane, prirodno pokazuju promenjeno ponašanje i neurobiološke promene vrlo slične onima kod ljudi, što ih čini autentičnijim modelom bolesti. Istraživači zato veruju da proučavanje mačije demencije može pružiti realističniji uvid u to kako bolest napreduje i kako bi potencijalni tretmani mogli delovati u živoj nervnoj mreži, a ne samo u veštačkim modelima kod glodara.

Studija objavljena je u European Journal of Neuroscience. U radu su učestvovali stručnjaci sa Univerziteta u Edinburgu, Univerziteta u Kaliforniji i Britanskog instituta za istraživanje demencije, a istraživanje je finansijski podržano od organizacija kao što su Fond Velkam i Centar za istraživanje demencije Velike Britanije.

Autori naglašavaju da ovo ne znači da je mačija demencija potpuno ista kao Alchajmerova bolest kod ljudi, ali sličnosti u biološkim procesima i mehanizmima oštećenja sinapsi predstavljaju snažan argumenat da mačke mogu biti korisniji model od tradicionalnih laboratorijskih životinja za istraživanje ove bolesti. Takođe, proučavanje promena u mačijem mozgu može pomoći ne samo u terapijama za ljude, nego i u boljem razumevanju i tretmanu kognitivnih problema kod samih ljubimaca.

Ukratko, vaša mačka možda zaista može držati ključ za razumevanje Alchajmerove bolesti - ne kao magično rešenje, već kao prirodan model koji naučnicima pruža jedinstven uvid u to kako pamćenje slabi, kako se neuronske veze gube i kako bi se takvi procesi mogli usporiti ili čak preokrenuti u budućim terapijama.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)