Prestanak pušenja, čak i kasnije u životu, povezan sa sporijim kognitivnim propadanjem

Prestanak pušenja u srednjim godinama ili kasnije povezan je sa sporijim starosnim kognitivnim propadanjem na duge staze, kažu istraživači sa Londonskog univerzitetskog koledža (UCL).

Studija je analizirala podatke o 9.436 ljudi starih 40 ili više godina (prosečne starosti 58 godina) u 12 zemalja, upoređujući rezultate kognitivnih testova kod ljudi koji su prestali da puše sa rezultatima kontrolne grupe koja je nastavila sa pušenjem.

Preporučujemo

Istraživači su otkrili da kognitivni rezultati onih koji su prestali da puše opadaju znatno sporije u odnosu na pušače tokom šest godina nakon prestanka. Kada je reč o verbalnoj fluentnosti, stopa opadanja se otprilike prepolovila, dok se u slučaju pamćenja usporila za 20%.

Pošto je sporije kognitivno propadanje povezano sa smanjenim rizikom od demencije, nalazi podržavaju sve veći broj dokaza koji sugerišu da prestanak pušenja može biti strategija za prevenciju ove bolesti. Međutim, potrebno je više istraživanja da bi se to potvrdilo.

„Naša studija sugeriše da prestanak pušenja može pomoći ljudima da očuvaju bolje kognitivno zdravlje na duge staze, čak i ako prestanemo sa pušenjem u 50-im godinama starosti ili kasnije“, kažu istraživači. „Već znamo da prestanak pušenja, čak i kasnije u životu, često prate poboljšanja fizičkog zdravlja i dobrobiti. Čini se da je tako i sa kognitivnim zdravljem – nikad nije kasno za prestanak“.

Ovaj nalaz je naročito važan jer su sredovečni i stariji pušači manje skloni pokušaju da prestanu u poređenju sa mlađim grupama, iako mnogo više trpe štetu od pušenja. Dokazi da prestanak pušenja može doprineti očuvanju kognitivnog zdravlja mogli bi dati novu snažnu motivaciju ovoj grupi da pokuša da ostavi pušenje.

Takođe, dok se države suočavaju sa izazovima sve starije populacije, ovi nalazi predstavljaju još jedan razlog za ulaganje u kontrolu duvana.

Smatra se da pušenje oštećuje zdravlje mozga delimično zato što utiče na kardiovaskularni sistem – pušenje oštećuje krvne sudove koji snabdevaju mozak kiseonikom. Takođe se smatra da pušenje utiče na kognitivno zdravlje izazivajući hronično zapaljenje i direktno oštećujući moždane ćelije putem oksidativnog stresa (usled stvaranja nestabilnih molekula zvanih slobodni radikali).

„Sporije kognitivno propadanje povezano je sa nižim rizikom od demencije. Ovi nalazi dopunjuju dokaze da prestanak pušenja može biti strategija za prevenciju ove bolesti. Ipak, biće potrebna dodatna istraživanja koja specifično proučavaju demenciju da bi se ovo potvrdilo“, kažu istraživači.

Ranija istraživanja su pokazala kratkoročno poboljšanje kognitivne funkcije nakon prestanka pušenja. Međutim, nije bilo poznato da li je ovo poboljšanje dugoročno održivo – naročito kad ljudi ostave pušenje kasnije u životu.

Da bi došli do odgovora, istraživači su analizirali podatke iz tri tekuće studije u kojima nacionalno reprezentativne grupe učesnika odgovaraju na upitnike svake dve godine. Studije obuhvataju Englesku, Sjedinjene Američke Države i još 10 evropskih zemalja.

Više od 4.700 učesnika koji su prestali da puše upoređeni su sa jednakim brojem onih koji su nastavili da puše. Dve grupe su bile usklađene u pogledu inicijalnih kognitivnih rezultata i drugih faktora poput starosti, pola, nivoa obrazovanja i zemlje rođenja.

Istraživači su otkrili da su rezultati dve grupe u testovima pamćenja i verbalne fluentnosti opadali sličnim tempom tokom šest godina pre nego što su pripadnici jedne grupe prestali da puše. Ove putanje su se zatim razišle u periodu od šest godina nakon prestanka pušenja.

Za pušače koji su ostavili pušenje, stopa opadanja bila je oko 20% sporija za pamćenje i 50% sporija za verbalnu fluentnost. To znači da su sa svakom godinom starenja ljudi koji su ostavili pušenje doživljavali tri do četiri meseca manje propadanja pamćenja i šest meseci manje propadanja fluentnosti, u poređenju sa onima koji su nastavili da puše.

Ovo je bila opservaciona analiza, tako da bi mogle ostati neizmerene razlike između pušača koji su prestali da puše i onih koji su nastavili; iako su tendencije pre prestanka pušenja bile slične, studija ne može dokazati uzročno-posledičnu vezu.

Međutim, istraživači ističu da su njihovi nalazi u skladu sa ranijim studijama koje su pokazale da odrasli stariji od 65 godina koji su prestali da puše u ranijem ili srednjem životnom dobu imaju slične kognitivne rezultate kao oni koji nikada nisu pušili, kao i da bivši pušači i oni koji nikad nisu pušili imaju sličan rizik od demencije deset ili više godina nakon prestanka pušenja.

(Telegraf Nauka/UCL)