Testiranje na svinjskim očima pokazuje potencijal robota za operaciju mrežnjače

Eksperimentalna tehnologija razvijena na Univerzitetu Juta bi omogućila procedure za očuvanje vida na jednom od najdelikatnijih tkiva ljudskog tela.

Čak i kad najveštiji hirurzi izvode procedure na mrežnjači – jednom od najmanjih, najdelikatnijih delova ljudskog tela – rizik je veliki. Hirurzi moraju uzeti u obzir disanje pacijenta, pokrete očiju, kao i sopstvena nenamerna podrhtavanja šake, dok rade na sloju ćelija tanjem od jednog milimetra.

Preporučujemo

Zbog toga istraživači sarađuju u cilju stvaranja novog robotskog hirurškog uređaja koji treba da obezbedi hirurzima „superljudske“ šake.

Robot je krajnje precizan – izvodi pokrete od jednog mikrometra (manje od jedne ljudske ćelije). Postavlja se direktno na glavu pacijenta pomoću kacige, tako da se mali (i ponekad ne baš mali) pokreti pacijentove glave neutrališu, održavajući oko u vrlo mirnom stanju iz perspektive robota.

Robot takođe ograničava pokrete hirurga pomoću haptičkog interfejsa na mnogo manju hiruršku lokaciju u oku, ispravljajući istovremeno podrhtavanja šake.

Još u fazi testiranja, uređaj treba da poboljša ishode za pacijente i podrži najnaprednije procedure, uključujući primenu genskih terapija za nasledne bolesti mrežnjače. Istraživači su uspešno testirali robota na svinjskim očima.

Mrežnjača je dom štapićastih i kupastih ćelija ostljivih na svetlost koje čine osnovu vida. Nekoliko naslednih poremećaja izazivaju nepravilno formiranje tih ćelija, dovodeći do oštećenja vida različitog stepena, ali bi nove tehnike genske terapije mogle ispraviti ta stanja. Tretmani za poremećaje vida brzo napreduju i treba omogućiti hirurzima da bolje drže korak s njima.

Prva genska terapija za naslednu bolest mrežnjače odobrena u Sjedinjenim Državama zahteva injekciju u prostor između mrežnjače i drugog sloja ćelija poznatog kao retinalni pigmentni epitel. Pored komplikacija zbog kretanja oka i podrhtavanja šake, ova subretinalna meta je izuzetno mala – hirurg mora da ubrizga lek između dva submilimetarska sloja ćelija.

Pošto uređaj još nema dozvolu za operacije na ljudima, prilikom testiranja je životinjsko oko postavljeno ispred oka dobrovoljca putem specijalnih naočara. Hirurzi su ostvarili bolji učinak pomoću robotskog uređaja.

Postavljanje robota na glavu moglo bi omogućiti subretinalne injekcije pod intravenskom sedacijom, a ne opštom anestezijom, kažu istraživači. Intravenska sedacija omogućava brži oporavak i bezbednija je za neke pacijente. Roboti bi takođe mogli omogućiti precizniju primenu genske terapije u poređenju sa manuelnim injekcijama radi pogodnijih za reprodukciju, sigurnijih tretmana.

Robotu će na putu iz laboratorije do operacione sale pomoći interdisciplinarna saradnja stručnjaka za oko, inženjera, hemičara i fizičara, koja ga je i stvorila.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)