Kako trudnoća dramatično menja mozak

Novo istraživanje otkriva značajne promene, uključujući smanjenje sive mase i privremeno povećanje bele mase. Ovi neurološki procesi prilagođavaju mozak za majčinstvo i pružaju ključne uvide u postporođajnu depresiju

Trudnoća je period dramatičnih fizioloških promena, ali osim što menja telo, nova istraživanja pokazuju da značajno menja i mozak. Istraživači iz laboratorije profesorke Emili Džejkobs sa Univerziteta Kalifornija u Santa Barbari sproveli su prvu detaljnu studiju o neurološkim promenama u mozgu tokom trudnoće, što baca novo svetlo na to kako se mozak prilagođava izazovima majčinstva, piše Neuroscience news.

- Želeli smo da pratimo tok promena u mozgu tokom same trudnoće - izjavila je Laura Pritšet, glavna autorka studije objavljene u prestižnom časopisu Nature Neuroscience. Dok su ranije studije pravile snimke mozga žena pre i nakon trudnoće, ova studija je prvi put omogućila istraživačima da prate promene u mozgu trudnice u stvarnom vremenu, od pre začeća do dve godine nakon porođaja.

Preporučujemo

Jedna od najzanimljivijih stavki ove studije je praćenje moždanih promena kod jedne žene, koja je prvi put postala majka. Naučnici su je redovno skenirali, beležeći promene u volumenu sive i bele mase, koje su bile dinamične tokom čitavog gestacionog perioda.

Najveća promena otkrivena u mozgu trudnica bila je smanjenje volumena sive mase, posebno u spoljašnjem naboranom delu mozga – korteksu. Iako smanjenje sive mase na prvi pogled može delovati zabrinjavajuće, naučnici objašnjavaju da to nije nužno loš znak. Zapravo, smatra se da ovo smanjenje ukazuje na fino podešavanje moždanih sklopova, slično onome što se događa tokom puberteta, kada mozak postaje specijalizovaniji i efikasniji.

- Smanjenje sive mase tokom trudnoće verovatno reflektuje period kortikalnog usavršavanja - napomenula je Pritšet, dodajući da se mozak prilagođava zahtevima roditeljstva i socijalnim interakcijama sa bebom. Ovaj fenomen osvetljava potencijalne neurološke mehanizme koji omogućavaju majkama da brže i efikasnije odgovore na potrebe svog deteta.

Iako je smanjenje sive mase bilo dugotrajno i trajalo čak i nakon porođaja, istraživači su primetili privremeni porast bele mase, koja je dublje u mozgu i odgovorna za komunikaciju između različitih moždanih regija. Ovaj porast bio je najizraženiji u drugom tromesečju, a zatim se postepeno vraćao na nivo pre trudnoće oko vremena porođaja. Ovakva promjena, prvi put zabeležena u realnom vremenu, pokazuje koliko je mozak dinamičan u relativno kratkom vremenskom periodu.

Ova istraživanja su dokazala nešto što je do sada bilo manje poznato, mozak odraslih osoba sposoban je za značajnu neuroplastičnost, odnosno promene u strukturi i funkciji tokom kasnijih životnih faza. Promene koje se događaju u mozgu trudnica omogućavaju bolje prilagođavanje potrebama roditeljstva, što dodatno potvrđuje moćnu ulogu neuroplastičnosti.

- Promene u mozgu tokom trudnoće podržavaju ponašajne adaptacije potrebne za roditeljstvo - napomenula je Pritšet, ističući da ovo ima važan biološki smisao, jer osigurava da majke budu spremne za izazove koji dolaze sa brigom o novorođenčetu.

Jedna od interesantnih činjenica koje autori ističu je da čak 85% žena doživi trudnoću bar jednom u životu, a svake godine oko 140 miliona žena širom sveta prolazi kroz ovo iskustvo. Uprkos ovoj učestalosti, neurobiološke promene tokom trudnoće su do sada bile relativno slabo istražene.

Pritšet naglašava da je važno odbaciti ideju o krhkosti žena tokom trudnoće i uvideti da je neuronauka trudnoće ključ za dublje razumevanje ljudskog mozga i njegovih adaptivnih kapaciteta.

Otkrića iz ove studije mogu igrati ključnu ulogu u ranijem otkrivanju rizika za postporođajnu depresiju, stanje koje pogađa jednu od pet žena. Istraživači veruju da su ove promene u strukturi mozga, uključujući smanjenje sive mase i prolazno povećanje bele mase, potencijalni pokazatelji ranjivosti na ovu vrstu depresije.

- Postoje lekovi za postporođajnu depresiju koji su odobreni od strane FDA, ali rano otkrivanje je i dalje izazov. Što više naučimo o majčinskom mozgu, veće su šanse da pružimo potrebnu pomoć - rekla je Pritšet.

Ova studija nije završna reč o ovoj temi. Uz podršku inicijative En S. Bovers za zdravlje ženskog mozga, tim Džejkobsove nastavlja sa istraživanjem kroz projekat Maternal Brain Project. Sve više žena i njihovih partnera uključeno je u istraživanja na Univerzitetu Kalifornija u Santa Barbari i UC Irvine, uz međunarodnu saradnju sa naučnicima iz Španije.

Uz ove pionirske studije, mozak trudnica, koji je do sada bio nedovoljno istražen, mogao bi nam doneti nova saznanja ne samo o majčinstvu, već i o starenju mozga i ranom otkrivanju neuroloških poremećaja.

(Telegraf Nauka / Neuroscience news)