Studija o stolici beba otkriva misterije creva novorođenčeta

Sve je više dokaza da ekosistem miliona različitih mikroba koji žive u našim crevima ima širok uticaj na naše zdravlje

Naučnici su proučavali više od 2.000 uzoraka stolica beba u Velikoj Britaniji kako bi dobili jasniju predstavu o tome koje vrste bakterija prvo kolonizuju creva novorođenčeta. Istraživači kažu da su bili iznenađeni kada su otkrili da bebin izmet spada u tri različita mikrobiološka profila, pri čemu su različite "pionirske bakterije" pronađene u izobilju u svakom od njih, preneo je BBC.

Jedan posebno, nazvan B. breve, mogao bi pomoći bebama da maksimalno iskoriste hranljive materije u majčinom mleku, pokazuju preliminarni testovi.

Preporučujemo

Druga vrsta bi mogla biti štetna i dovesti bebe u veći rizik od infekcije, pokazuje rani rad, objavljen u magazinu Nature Microbiology.

Sve je više dokaza da ekosistem miliona različitih mikroba koji žive u našim crevima ima širok uticaj na naše zdravlje. Ali postoji nekoliko studija o sastavu bebinog mikrobioma koji se razvija u prvih nekoliko dana života.

Naučnici sa Instituta Velkam Sanger, Univerzitetskog koledža u Londonu i Univerziteta u Birmingemu proučavali su uzorke stolice 1.288 zdravih beba koje su rođene u bolnicama u Velikoj Britaniji i bile mlađe od mesec dana.

Otkrili su da većina uzoraka spada u tri široke kategorije sa različitim bakterijama koje su dominantne. Smatralo se da su grupe bakterija B. breve i B. longum korisne.

Njihovi genetski profili sugerišu da mogu pomoći bebama da iskoriste hranljive materije iz majčinog mleka. Međutim, E. faecalis ponekad može da dovede bebe u veći rizik od infekcije, pokazuju preliminarni testovi.

Većina beba u studiji bila je potpuno ili delimično dojena u prvih nekoliko nedelja života. Ali izgleda da to da li je beba dobiljala majčino mleko ili formulu nije uticalo na vrstu pionirskih bakterija u njihovim crevima, kažu istraživači.

Međutim, bebe majki koje su tokom porođaja dobile antibiotike su češće imale E. faecalis. Još uvek se ne zna da li ovo ima dugoročne posledice po zdravlje.

I drugi faktori, kao što su starost majke, etnička pripadnost i koliko puta se porađala, takođe, igraju ulogu u razvoju mikrobioma, naveli su istraživači.

(Telegraf Nauka/Tanjug)