Paleolitske dijete nisu bez rizika – i to od ozbiljnih neuroloških poremećaja
Pomoću mišjih modela, naučnici sa Univerziteta u Ženevi izučavali su uticaj popularnih „paleolitskih dijeta“, bogatih proteinima.
Premda efikasne u regulisanju težine i stabilizaciji dijabetesa, ove dijete nisu bez rizika. Prekomerni proteini znatno povećavaju proizvodnju amonijuma, sa snažnim dejstvom na jetru.
Višak amonijuma može izazvati neurološke poremećaje i u teškim slučajevima dovesti do kome.
Preporučujemo
Isto vežbanje, različit gubitak težine – ključ su verzije signalnog molekula
Smanjivanje mesnih prerađevina u ishrani ima ogromne zdravstvene koristi, tvrde istraživači
Dijabetes tipa 2 je metaboličko oboljenje koje neprekidno jača. Zbog sedećeg načina života i preterano bogate ishrane, oštećeni pankreas se muči da reguliše nivoe šećera u krvi.
Iako postojeći tretmani kontrolišu razvoj bolesti, oni ne leče dijabetes. Gubitak težine je često bitan deo tretmana.
„Ishrana bogata proteinima životinjskog i/ili biljnog porekla, poznata kao paleolitska, može se koristiti za stabilizaciju dijabetesa i regulisanje težine“, kažu naučnici. Ova ishrana je inspirisana ishranom iz vremena pre poljoprivrede na bazi mesa. Međutim, kakav uticaj ima na telo? Da li je bezbedna?
Amonijum je normalan otpadni proizvod razgradnje proteina, u suštini eliminisan u jetri pomoću enzima glutamata dehidrogenaze (GDH). Prilikom proteinskog preopterećenja, enzim GDH je pod pritiskom.
Radi istraživanja uticaja ishrane bogate proteinima, zdravi miševi i miševi bez GDH enzima u jetri hranjeni su proteinskim sadržajem nalik takozvanoj paleolitskoj ishrani.
Kod zdravih miševa, iako je višak proteina povećavao proizvodnju amonijuma, jetra je kontrolisala taj višak putem akcije GDH enzima, koji detoksifikuje amonijum pre nego što napravi štetu.
Nasuprot tome, kod miševa bez GDH, jetra nije sposobna da eliminiše višak toksičnog amonijuma nastalog iz proteina. Nije potrebno čekati više nedelja ili meseci, promena ishrane u trajanju od nekoliko dana je dovoljna da se osmotre značajne posledice.
Rezultati sugerišu da u slučaju disfunkcionalnog GDH, ishrana bogata proteinima može stvoriti štetan višak amonijuma. Amonijum koji jetra ne eliminiše može izazvazi ozbiljne poremećaje, naročito neurološke.
Testiranje krvi može proceniti aktivnost GDH da bi se izbegla preopterećenost metabolizma proteinima kod ljudi sa oskudnim GDH enzimom. Važno je biti oprezan i dobro informisan pre visokoproteinske dijete.
(Telegraf Nauka/Science Daily)