Sok od paradajza može da ubije salmonelu, bakteriju koja teroriše naš probavni trakt

Jedno od najkonzumiranijih povrća (ili je možda voće?) na svetu – padarajz je prepun antioksidanata, vitamina i drugih supstanci – od kojih su naučnici izdvojili dve zbog vrlo jakih antibakterijskih svojstava.

Istraživači sa Kornelovog univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama bili su zainteresovani za salmonelu, rod enterobakterija koja napadaju probavni sistem, često uzrokujući trovanje hranom, piše Science Alert.

Tačnije, usredsredili su se na jedan tifoidni serotip salmonele – Salmonella enterica Typhi – koji živi samo u ljudima i izaziva tifoidnu groznicu kad prodre u krvotok i raširi se po telu.

Preporučujemo

Kao u slučaju drugih patogena koji se prenose hranom, pravilno rukovanje i skladištenje uz pristup antibioticima može pomoći ljudima da izbegnu trovanje hranom zbog salmonele.

Međutim, tifoidna groznica ostaje veliki problem za javno zdravlje u mnogim delovima sveta gde ljudi nemaju pristup čistoj vodi, sanitarnim merama i tifoidnim vakcinama. Širi se putem kontaminirane hrane i vode, a deca su u najvećoj opasnosti.

Godine 2016, prvo izbijanje tifoidne groznice uveliko otporne na lekove desilo se širom Pakistana, a osam godina kasnije stručnjaci za infektivne bolesti se još plaše regionalnih ili globalnih širenja.

Loša ishrana je uobičajena u Pakistanu i drugim zemljama Azije, Afrike, Latinske Amerike i Kariba. Studija iz 2023, koja je obuhvatila 64 zemlje, kaže da skoro polovina dece mlađe od dve godine nema nikakvo voće ili povrće u svojoj ishrani.

Laboratorijski uzgojena Salmonella Typhi izložena svežem soku od paradajza bila je ubijena u roku od 24 sata, i to ne zbog kiselosti soka.

Istraživači su skenirali genom paradajza (Solanum lycopersicum) tražeći gene koji kodiraju male proteine zvane peptidi, koji bi mogli delovati antimikrobno.

Od četiri početna kandidata, identifikovana su dva antimikrobna peptida koja zaustavljaju rast salmonele i čak ubijaju soj otporan na ciproflaksin, primarni antibiotik za tretiranje tifoidne groznice.

Na kraju su istraživači modelirali oblik dva vodeća kandidata i simulirali njihovu interakciju sa membranama bakterijskih ćelija. Kao što je predviđeno, ta dva peptida su razarala ćelijske membrane salmonele za samo 45 minuta.

U drugim eksperimentima, ta dva jedinjenja su takođe ubila soj Salmonella Typhimurium, netifoidnu salmonelu koja uzrokuje nesmrtonosno trovanje hranom.

Imajući u vidu da je reč samo o ćelijskim eksperimentima, nalazi studije nisu razlog da pijete litre soka od paradajza; jedna jedina vrsta hrane neće imati dejstvo sama.

Paradajz treba jesti kao deo izbalansirane ishrane koja uključuje mnogo drugog voća i povrća – ukoliko je pripremljeno uz dobre higijenske mere može pomoći u odbrani od bolesti i trovanja hranom.

Međutim, to zavisi od cene i dostupnosti.

(Telegraf Nauka/Science Alert)