Proglašeni dobitnici Nobelove nagrade za fiziku: Laureati Džon Klark, Majl Devoret i Džon Martinis
Nobelovu nagradu za fiziku za 2025. dobili su američki naučnici Džon Klark sa Univerziteta u Kaliforniji, Majkl H. Devoret sa Jejla i Univerziteta u Kaliforniji i Džon M. Martinis sa Univerziteta u Kaliforniji za eksperimente iz oblasti kvantne mehanike kojima su "otkrili makroskopsko kvantno mehaničko tunelovanje i kvantizaciju energije u električnom kolu", saopštila je Kraljevska švedska akademija nauka.
- Veliko pitanje u fizici je maksimalna veličina sistema koji demonstriraju kvantni mehanički efekat. Ovogodišnji laureati Nobelove nagrade za fiziku sproveli su eksperimente sa elektičnim kolom u kojima su demonstrirali i kvantno meganičko tunelovanje i kvantne energetske nivoe u sistemu dovoljno velikom da se drži u ruci - navodi se u saopštenju Nobelovog komiteta i dodaje:
Preporučujemo
Upravo je objavljena zastrašujuća informacija: Da li je počelo da se dešava ono čega smo se svi plašili?
Asteroid proleteo na samo 428 kilometara od Zemlje: I niko ga nije primetio dok nije bilo prekasno
- Kvantna mehanika omogućava čestici da se kreće pravo kroz barijeru, koristeći proces koji se naziva tunelovanje. Čim se uključi veliki broj čestica, kvantno-mehanički efekti obično postaju beznačajni. Eksperimenti laureata pokazali su da se kvantno-mehanička svojstva mogu konkretizovati na makroskopskoj skali. Džon Klark, Mišel H. Devoret i Džon M. Martinis 1984. i 1985. sproveli su seriju eksperimenata sa elektronskim kolom izgrađenim od superprovodnika, komponenti koje mogu provoditi struju bez električnog otpora. U kolu, superprovodne komponente bile su razdvojene tankim slojem neprovodnog materijala, što je postavka poznata kao Džozefsonov spoj. Rafiniranjem i merenjem svih različitih svojstava svog kola, uspeli su da kontrolišu i istraže fenomene koji su nastali kada su kroz njega propuštali struju. Zajedno, naelektrisane čestice koje su se kretale kroz superprovodnik činile su sistem koji se ponašao kao da su jedna čestica koja je ispunjavala celo kolo.
Oni su naglasili da su tranzistori u kompjuterskim mikročipovima jedan od primera kvantne tehnologije koja nas okružuje.
U proglašenje nagrada videom se uključio Džon Klark.
- Kada smo radili na eksperimentima nije nam palo na pamet da bi to moglo da nam donese Nobelovu nagradu. Potpuno sam šokiran - rekao je on.
Ovu nagradu, dodeljenu ukupno 118 puta od 1901. godine, do sada je dobilo 226 laureata, piše AP. Prošlogodišnji dobitnici bili su pioniri veštačke inteligencije Džon Hopfild i Džefri Hinton, koji su postavili temelje za razvoj mašinskog učenja.
U ponedeljak su Nobelovu nagradu za medicinu dobili Meri E. Brankou, Fred Ramsdel i dr Šimon Sakaguči za otkrića koja objašnjavaju kako imuni sistem razlikuje štetne mikroorganizme od sopstvenih ćelija.
Proglašenje Nobelovih nagrada biće nastavljena u sredu priznanjem za hemiju, zatim u četvrtak za književnost, dok će u petak biti objavljen dobitnik Nobelove nagrade za mir.
Nobelova nagrada za ekonomiju biće dodeljena 13. oktobra.
Svečana ceremonija uručenja nagrada biće održana 10. decembra, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela, švedskog industrijalca i pronalazača dinamita, koji je i utemeljio ova prestižna priznanja. Nagrade, osim velike međunarodne časti, nose i novčanu vrednost od 11 miliona švedskih kruna (gotovo 1,2 miliona dolara).
(Telegraf Nauka/Tanjug)