Retka keltska kaciga iz gvozdenog doba otkrivena u severoistočnoj Poljskoj, daleko od svoje domovine

Pre oko 2.400 godina, na lokaciji Lisa Gora u Poljskoj, grupa ljudi je uzela bronzanu kacigu, zgnječila je, rasturila na komade i bacila u jamu sa gvozdenim keserima i srpom. Takve kacige se ponekad pronalaze u raskošnim grobnicama keltske ratničke elite, od Šampanje u Francuskoj do Dirnberga u Austriji.

Nova studija izveštava o otkriću retke kacige tipa „Beri“. Mesto gde je pronađena u severoistočnoj Poljskoj čini je jedinom poznatom kacigom te vrste koja je pronađena izvan svoje keltske postojbine u 4. veku pre nove ere.

Preporučujemo

„Lisa Gora je jedna od najuzbudljivijih i najzagonetnijih arheoloških lokacija iz ranog gvozdenog doba“, kažu arheolozi iz Državnog arheološkog muzeja u Varšavi. „Kaciga je simbol moći i direktan dokaz kontakta preko velike distance“.

Lisa Gora je bilo utvrđeno naselje u gvozdenom dobu, na peščanoj dini između reke Ožic i jednog jezera. Studija kaže da je to mesto bilo naseljeno između 6. i 4. veka pre nove ere, verovatno ljudima koji su pripadali zapadnobaltičkoj kulturi humki.

Arheolozi su decenijama znali za Lisa Goru, a iskopavanja su povremeno izvođena između 1971. i 1992. godine. Međutim, pošto je malo pronalazaka objavljeno, potencijal lokacije nije nikada u potpunosti prepoznat. Povrh toga, njena loša reputacija je kod arheologa izazivala sumnju da bi mogli pronaći nešto značajno.

Onda je iskopavanje ritualne jame ispunjene ugljenisanim ostacima otkrilo nešto neočekivano. Pored kesera i srpa, arheolozi su pronašli nešto što je izgledalo kao neobična bronzana posuda.

„Tek kad smo razotkrili vrh, shvatili smo da smo pronašli kacigu veoma retke vrste“, kažu istraživači. Slične bronzane kacige poznate su sa lokaliteta kao što je Dirnberg u Austriji, daleko južnije. Zajedno sa oko 30 uglavnom fragmentiranih laten­skim broševa i prstenastih ukrasa, ovo sugeriše da Lisa Gora možda nije samo trgovala sa Keltima, već i da su Kelti tamo živeli.

Kaciga je mogla stići putem trgovine, ali studija sugeriše da je to malo verovatno. S obzirom na povezanost predmeta sa visokim statusom i ratničkom elitom — društveni koncept veoma različit od onog među lokalnim stanovništvom severoistočne Poljske — mnogo je verovatnije da je vlasnik kacige živeo na Lisa Gori.

Dosad je na lokaciji pronađeno skoro 80 latenskih artefakata. „Njihova raznovrsnost sugeriše da je grupa Kelta živela na tom mestu otprilike tokom dve generacije“, kažu arheolozi.

Što se tiče razloga, studija sugeriše da je Lisa Gora možda bila trgovačka stanica. Smeštena u blizini regiona Kurpi, bogatog ćilibarom, kao i puteva koji su vodili na sever ka Sambijskom poluostrvu, ova lokacija je svojim stanovnicima obezbeđivala strateški položaj za kontrolu i lakše kretanje ćilibara i druge robe ka centralnoj Evropi.

„S obzirom na drevne pisane izvore, ne možemo isključiti mogućnost da se trgovalo i robovima“, kažu autori.

Tekuća iskopavanja su pokazala da je Lisa Gora bila mesto prepuno trgovine i proizvodnje, s obzirom na skoro 350 metalnih predmeta, ćilibarske perle, nedovršeni ćilibarski prsten i možda bronzani novčić tračkog kralja Seuta III.

Godine 2025, pronađen je čak i instrument za trepanaciju, predmet koji se koristio za bušenje rupa u lobanji. To sugeriše da je grupa koja je živela na Lisa Gori uključivala nekoga — možda druida — sa medicinskim znanjem.

Lisa Gora je arheološki san, kažu istraživači, koji se nadaju da će tamo otkriti još izuzetnih artefakata u budućnosti.

(Telegraf Nauka/Phys.org)