Moderna forenzička analiza otkrila jezivu tajnu Starog Egipta: Smrt faraona pratio je strašan običaj

Faraoni prve dinastije, koji su vladali više od 500 godina pre izgradnje čuvene Keopsove piramide, sahranjivani su u grobnici okruženoj grobovima dvorskih činovnika i zanatlija. Činilo se da su mnogi od tih ljudi sahranjeni u isto vreme, što je sumnjivo visok broj istovremenih smrti.

Arheolozi koji su originalno radili na ovim iskopavanjima iz vremena Starog Egipta verovali su da su ove osobe stradale u ritualnom žrtvovanju, običaju u kome se ljudi ubijaju nakon smrti vladara kako bi mu se pridružili u pogrebnom životu.

Preporučujemo

Međutim, dokaza o povredama na kostima nije bilo, pa je uzrok smrti ostao misterija.

Ponovno ispitivanje uzoraka ovih ostataka modernim forenzičkim metodama identifikovalo je više povreda lobanje koje su verovatno bile smrtonosne, saopštio je naučni izdavač Frontiers.

Naučnici su potvrdili da brojne grobnice grupisane oko grobnica faraona Prve dinastije u Abidosu, u Egiptu, otkrivaju žrtvovanje članova kraljevske pratnje nakon smrti vladara.

Egiptolog Flinders Petri otkrio je ove grobove dvadesetih godina prošlog veka i verovao je da toliko ljudi nije moglo umreti prirodnom smrću istovremeno. Ipak, nije pronašao nikakve dokaze o ranama. Nove forenzičke analize pokazale su da je najmanje 39 odsto njih najverovatnije ubijeno udarcima u glavu.

- Privukli su me ovi pratioci faraona delom zato što su, iako sahranjeni oko kraljevske porodice, uglavnom svedeni na fusnote u širem istorijskom narativu. Ko su bili ti ljudi i kako su gledali na vladara i na sopstvenu ulogu u njegovom ili njenom životu i smrti? - rekla je u saopštenju dr Rozelin Kembel sa Univerziteta Perdju.

Njena studija objavljena je u žurnalu Frontiers in Environmental Archaeology, a uskoro će biti objavljena i njena knjiga „Državno sankcionisano nasilje i ljudske žrtve u ranodinastičkom Egiptu“.

Pogrebni kompleksi u Abidosu izgrađeni su oko 3000. godine pre nove ere od strane prvih kraljeva ujedinjenog Egipta. Pored samih kraljevskih grobnica, kompleksi su se sastojali od komornih grobnica i ograđenih prostora koji su verovatno korišćeni za pogrebne rituale, kao i od pomoćnih grobnica koje su okruživale grobnice i ograđene prostore.

- Svaka pomoćna grobnica bila je jednostavna komora u nizu od desetina drugih. Neki ljudi su imali jednostavan kovčeg. Većina ljudi je imala nekoliko grobnih priloga, poput keramičkih posuda, a mnogi grobovi su takođe sadržali male predmete poput bakarnih alatki, vrhova projektila ili malih figurica od slonovače. Petri je pronašao nekoliko nadgrobnih obeležja na kojima su bila imena, a ponekad i zvanične titule. Čini se da se titule uglavnom odnose na niže ili srednje rangirane činovnike, kao i na zanatlije – rekla je Kembelova.

Sam broj ovih pomoćnih grobova, a neke grobnice faraona bile su okružene stotinama njih, naveo je Petrija na sumnju da grobovi odražavaju žrtvovanje pratilaca.

- Žrtvovanje pratilaca je vrsta ljudskog žrtvovanja gde se oni koji su bliski vladaru ubijaju kada vladar umre. U mnogim kulturama, žrtvovanje pratilaca se praktikuje zbog verovanja da će žrtvovane osobe nastaviti da služe vladaru u nekoj vrsti zagrobnog života, ali žrtvovanje pratilaca takođe može biti snažan prikaz vladareve moći. Neki pratioci su možda dobrovoljno pristali da umru kako bi postigli večni život ili čast, dok su drugi možda bili izabrani ili čak primorani - objasnila je Kembelova.

Međutim, Petri nije pronašao dokaze o smrtonosnoj traumi, što je bacilo sumnju na njegovu hipotezu. Da bi pokušala da reši ovu misteriju, Kembelova je krenula u potragu za preostalim dokazima sa Petrijevih iskopavanja i procenila ih koristeći savremena forenzička znanja.

Petri je vodio pedantne beleške, ali je ponovo zakopao većinu ostataka koje je iskopao, zadržavši lobanje, od kojih je neke poslao u Veliku Britaniju. Kembelova je pronašla 46 takvih lobanja u Dakvort kolekciji na Univerzitetu Kembridž i ponovo ih pregledala, identifikujući ključne nove dokaze o nasilju. Na čak 18 od 46 lobanja bilo je dokaza o značajnim frakturama, za koja je Petri verovatno pogrešno mislio da su nastala prirodnim putem. Napredak u forenzičkoj nauci nam omogućava da ih prepoznamo kao povrede nastale u vreme smrti.

- Povrede na sačuvanim lobanjama su uglavnom linearne frakture, koje bi verovatno izazvale brzi gubitak svesti, unutrašnje krvarenje i smrt - rekla je Kembelova, koja je takođe izvestila o dokazima traume nanete oštrim predmetom na nekim od 18 lobanja, uključujući povredu od sečenja u predelu oka jedne osobe.

Ne znamo kako su se ove smrti dogodile. Egipatski kraljevi su često prikazivani kako udaraju svoje neprijatelje buzdovanom, ali ovi pratioci nisu bili njihovi neprijatelji, a buzdovan bi izazvao udubljene frakture. Linearne frakture su uglavnom uzrokovane ravnim, širokim oružjem ili padom, ali pad dovoljno snažan da stvori frakturu lobanje verovatno bi slomio i druge kosti, što bi trebalo da bude vidljivo na Petrijevim fotografijama ili zabeleženo u njegovim beleškama.

Takođe ne znamo šta se desilo sa ostalim pratiocima. Neki su možda umrli prirodnom smrću. Alternativno, možda su ubijeni na način koji nije vidljiv na skeletu – ugušeni - ili na način koji bismo mogli otkriti ako bismo mogli da pregledamo ostatak njihovog skeleta.

- Da imam neograničene resurse, volela bih da otkrijem gde bi tela ovih osoba mogla biti i da ih analiziram! Ipak, ova studija pokazuje koliko se novih informacija o prošlosti može otkriti kada ponovo analiziramo prethodne podatke naoružani ažuriranim metodama i znanjem, čak i za skupove podataka koji su nepotpuni i nesavršeni kao što je ovaj – zaključila je Kembelova.

(Telegraf Nauka/Frontiers)