Pravo blago otkriveno na mestu kule osmatračnice: Kraj Dunava iskopana poslednja, neisplaćena plata legionara
Pravo blago – riznica sa 302 rimska novčića – pronađeno je kod Mohova u istočnoj Hrvatskoj, tik kraj Dunava i granice sa Srbijom. Ovo je možda poslednji trag male vojne jedinice stacionirane na jednoj od najturbulentnijih granica Rimskog carstva – Dunavskom limesu, piše Arkeonews.
Novčići su otkriveni tokom arheoloških istraživanja koja je vodio Institut za arheologiju iz Zagreba, a koji proučava rimsku odbrambenu infrastrukturu u Vukovarsko-sremskoj županiji. Pronađeni na prostoru od oko jednog kvadratnog metra na mestu rimske kule osmatračnice, čini se da ovi nalazi pripadaju uglavnom 4. veku nove ere, kada je dunavska granica bila jedna od najpomnije nadgledanih vojnih zona imperije.
Preporučujemo
Ovo je poslednji titan: Džinovsko stvorenje bilo je teško 27 tona i dugo 27 metara
Ko su Japanci? Velika analiza DNK potpuno menja poreklo naroda i istoriju arhipelaga
Mohovo se nalazi blizu Dunava. Ovo nije bio predeo isključivo velikih kamenih utvrđenja. Između većih logora, rimska kontrola zavisila je od manjih ispostava, patrolnih ruta, drvenih osmatračnica i pažljivo postavljenih osmatračkih tačaka.
Prema rečima Siniše Krznara, pomoćnika direktora hrvatskog Instituta za arheologiju, šire područje kontrolisali su veliki rimski logori u Iloku i Sotinu. Između njih, manje osmatračnice nadgledale su prelaze i klisure koje vode ka reci. Ove skromne vojne tačke pomagale su vojnicima da prate kretanje preko granice i šalju upozorenja duž odbrambenog lanca.
Kod Mohova su arheolozi identifikovali ostatke drvene osmatračnice okružene odbrambenim jarcima. HRT prenosi da su takve strukture često podizane na stubovima, uzdižući se nekoliko metara iznad zemlje, sa polukružnim jarcima u obliku slova V oko centralnog dela. Dizajn je bio jednostavan, ali strateški efikasan: jedna kula je mogla da vidi drugu, stvarajući vidljivu liniju nadzora duž reke.
Ukupno 302 novčića izvučena su iz jarka tokom iskopavanja. Damir Topić, terenski tehničar koji je učestvovao u radu, opisao je kako je prvo primetio jedan novčić dok je strugao zemlju, a zatim drugi. Koncentracija je ubrzo ukazala na to da je tim naišao na nešto mnogo značajnije od običnog prosutog sitniša.
Marko Dizdar, direktor Instituta za arheologiju, sugerisao je da je novac možda pripadao vojnicima stacioniranim u osmatračnici. Jedno od mogućih objašnjenja je da je garnizon zakopao novčiće tokom napada ili hitne situacije, s namerom da se vrati kada opasnost prođe. Očigledno se nikada nisu vratili.
Ta interpretacija daje nalazu ljudsku dimenziju. Novčići nisu samo arheološki podaci. Oni mogu predstavljati vojničke plate neisplaćene legionarima zbog nasilja, straha ili iznenadnog povlačenja sa rimske granice na Dunavu.
Preliminarne informacije ukazuju na to da je većina novčića iskovana tokom vladavine cara Valentinijana I, koji je vladao zapadnim delom Rimskog carstva od 364. do 375.
(Telegraf Nauka/Arkeonews)