Sukob naučnika oko drevnog naselja: Da li je Monte Verde star 4.200 ili 14.500 godina?

Za lokalitet Monte Verde u Čileu veruje se da je jedno od najstarijih ljudskih naselja u Amerikama i da su prvi stanovnici tu živeli pre oko 14.500 godina. Međutim, nova analiza arheoloških slojeva sugeriše da je ovaj datum potpuno pogrešan.

U studiji objavljenoj u žurnalu Science međunarodni tim naučnika, predvođen Todom Sarovelom, arheologom sa Univerziteta u Vajomingu, tvrdi da ovaj lokalitet nije mogao biti naseljen pre srednjeg holocena, pre između 8.200 i 4.200 godina.

Preporučujemo

Istraživači sugerišu da njihov novi datum prkosi trenutnom narativu o tome koliko rano su Amerike naseljene, ali drugi stručnjaci nisu ubeđeni i nazivaju studiju „izuzetno lošim geološkim radom“, piše Live Science.

Arheološko nalazište Monte Verde nalazi se u planinama južnog Čilea. Otkriveno 1976. godine, nalazište je pružilo kamene alate, očuvano drvo, kosti i kožu izumrlih životinja, ljudski otisak stopala, ostatke jestivih biljaka, ognjišta i prirodni konopac. Datiranje radioaktivnim ugljenikom smestilo je nivo naseljavanja, nazvan Monte Verde II ili MV-II, na period od pre oko 14.500 godina.

Ovaj rani datum suštinski je promenio način na koji su arheolozi razmišljali o dolasku prvih Amerikanaca na kontinent, sugerišući da su neki ljudi možda koristili priobalnu rutu do Južne Amerike pre nego što su se pripadnici naroda Klovis kretali kroz koridor bez leda u Severnu Ameriku pre oko 13.000 godina.

Od otkrića Monte Verdea, arheolozi su identifikovali mnoga druga nalazišta koja prethode migraciji Klovisa za više od hiljadu godina, uključujući Pejzli Kejvs u Oregonu, Vajt Sends u Novom Meksiku, lokalitete Fridkin i Gault u Teksasu, kao i Pejdž-Ladson na Floridi. Ipak, MV-II je i dalje neobičan jer je to jedino pouzdano datirano arheološko nalazište iz kasnog pleistocena u Južnoj Americi.

- Takozvana arheološka komponenta stara 14.500 godina, koja bi trebalo zauvek da promeni naše razumevanje kolonizacije Amerika, zapravo potiče sa oblika reljefa koji je u najboljem slučaju star 8.000 godina. Drugim rečima, to nije lokalitet iz ledenog doba - rekao je Sarovel za Live Science.

Sarovel i koautor studije Klaudio Latore, paleoekolog sa Pontifikalnog katoličkog univerziteta u Čileu, posetili su Monte Verde 2023. godine i prikupili uzorke zemljišta i organske materije iz oblasti u blizini naselja MV-II, koje je uništeno pre više od tri decenije usled seče šuma i poplava. Njihovo datiranje novih uzoraka ćumura i drveta iz oblasti Monte Verdea dalo je datume u rasponu od 13.400 do 16.500 godina, što je u skladu sa prethodnim studijama. Međutim, pošto se lokalitet nalazi na obalama potoka sa složenom geologijom, Sarovel i kolege su sugerisali da su ovi stariji materijali zapravo ponovo nataloženi na mnogo mlađe nalazište, čineći da MV-II izgleda starije nego što jeste.

Ključ za novo datiranje, kaže Sarovel, jeste sloj pepela poznat kao Lepue tefra, koji je prekrio oblast nakon vulkanske erupcije pre 11.000 godina. Istraživači su otkrili ovu tefru – izbačeni vulkanski materijal – u nekoliko geoloških preseka duž potoka i zaključili da je u nekom trenutku erozija prosekla kanal kroz nalazište. Dakle, iako je MV-II na manjoj dubini u zemlji od okolnih terasa, on je zapravo naseljen na vrhu sloja tefre, što ga čini mlađim od 11.000 godina.

Međutim, Tom Dilehi, arheolog sa Univerziteta Vanderbilt, koji je proveo 50 godina proučavajući Monte Verde, ne slaže se sa zaključcima istraživača.

- Ispod lokaliteta Monte Verde II ne postoji sloj pepela star 11.000 godina. Oni proučavaju drugačiji kontekst u toj oblasti i to projektuju na lokalitet sa nekog drugog mesta - rekao je Dilehi za Live Science.

Sloj vulkanske tefre je zanimljiva nova informacija, rekao je za Live Science Majkl Voters, geoarheolog sa Univerziteta Texas A&M, koji nije učestvovao u studiji. Ali, dodao je da studija uključuje „izuzetno loš geološki rad“. Na primer, autori tvrde da je jedna od terasa lokaliteta formirana delom od erozije, a delom od taloženja, što je, prema Votersu, geološki nemoguće.

Monte Verde je ušao u arheološke udžbenike kao jasan primer pre-Klovis lokaliteta krajem 1990-ih, nakon što su arheolozi, koji su ranije bili skeptični prema ranom datumu, posetili nalazište i zaključili da nema razloga za sumnju u integritet datiranja.

Dejvid Melcer (David Meltzer), arheolog sa Južnog metodističkog univerziteta u Dalasu koji je predvodio tu ekspediciju 1997. godine, rekao je da, iako ceni alternativne perspektive, nova studija ima nekoliko problema.

Dilehi kaže da Sarovel i koautori imaju jasnu agendu: da povrate „teoriju da je Klovis prvi“, koja tvrdi da su prvi Amerikanci stigli kroz koridor bez leda pre oko 13.000 godina.

- Naučni tim koji stoji iza projekta Monte Verde trenutno priprema detaljan naučni odgovor koji će sistematski obraditi metodološke, empirijske i kontekstualne greške prisutne u studiji - rekao je Dilehi.

- Došli smo do drugačijeg zaključka. Ne kažem da je naš ispravan. Apsolutno pozdravljam da neko pokuša da ponovi ono što smo mi uradili – rekao je Sarovel.

(Telegraf Nauka / Live Science)