Pripremali izgradnju vetroelektrana, otkrili misteriozni erdstal: Sistem tunela iskopan na paganskom groblju

Arheolozi su, tokom priprema za izgradnju vetroelektrana kod Rajnšteta, dela nemačkog grada Falkenštajn, otkrili misteriozni erdstal, sistem hodnika prokopan pod zemljom u lesu. Ova struktura nastala je u srednjem veku i to u grobnom kompleksu iz neolita, iz 4. milenijuma pre nove ere,saopštio je Državni zavod za zaštitu spomenika i arheologiju (LDA) Saksonije-Anhalt.

Iskopavanja su sprovedena krajem 2025. i tokom njih su prvo otkriveni trapezni rov balberške kulture iz 4. milenijuma pre nove ere, nekoliko loše očuvaniih grobova iz 3. milenijuma pre nove ere i grobna humka najverovatnije iz bronzanog doba.

Preporučujemo

U južnom delu trapeznog rova uočena je duguljasto-ovalna jama, duga oko dva metra i široka do 75 centimetara, koja je jasno bila definisana i sekla rov gotovo pod pravim uglom. Na severnom delu jame ležala je velika kamena ploča. To je dovelo do pretpostavke da bi mogla biti reč o grobu.

Međutim, tokom iskopavanja se ispostavilo da je nalaz nešto sasvim drugo. Pokazalo se da postoje slojevi jame koji se koso spuštaju ka severu, kao i da joj nije bilo kraja, već je vodila sve dublje u unutrašnjost neolitskog kompleksa, u svetlu i veoma čvrstu lesnu podlogu. Tu su pronađeni kasnosrednjovekovna keramika i brojno kamenje, a u gornjem delu su se očuvale i manje šupljine. Brzo je postalo jasno da je reč o takozvanom erdstalu.

Erdstali su podzemni sistemi hodnika koje je napravio čovek, delom sa proširenjima nalik komorama, koji se naročito javljaju u regijama sa čvrstim zemljištem pogodnim za obradu – kao što je les. Tumačenja se kreću od toga da je erdstal skrovište do toga da je prostorija za verske obrede.

Prilikom slojevitog uklanjanja ispune u severnom delu erdstala kod Rajnšteta, otvorio se uzak hodnik zakrivljen ka severozapadu, u kojem su pronađeni potkovica, skelet lisice, kao i mnoge druge kosti malih sisara, a na samom dnu je otkriven i sloj drvenog uglja. Pošto ispod uglja nije primećena crvena boja podloge, već samo očvršćavanje, verovatno je reč o ostacima vatre koja je kratko gorela.

Hodnik visine od nepunog metra do oko 1,25 metara bio je delom natkriven šiljatim svodom i širok između 50 i 70 centimetara. Na najužem delu ulaza primećena je gomila naslaganog krupnijeg kamenja, što bi moglo ukazivati na namerno zatvaranje ulaza. U ulaznom delu pronađen je stepenik u lesu, a u zidu jame jedna niša.

Postavlja se pitanje interpretacije ovog nalaza. Postavljanje erdstala u neolitski trapezni rov, koji je verovatno još bio vidljiv na površini, moglo je služiti lakšem ponovnom pronalaženju lokacije. Možda je, pak, stanovništvo generalno izbegavalo ovo mesto zbog njegove posebnosti – kao paganskog groblja – pa je zato bilo naročito pogodno za skrovište.

(Telegraf Nauka/Landesamts für Denkmalpflege und Archäologie Sachsen-Anhalt)