„Ovo je vremenska kapsula!“ U Pećini mrtve dece nađen izmet star 1.300 godina: Analiza otkrila nešto šokantno

U Pećini mrtve dece (La Cueva de Los Muertos Chiquitos) u Meksiku pronađeno je 10 uzoraka izmeta starog između 1.100 i 1.300 godina.

Naučnici su iskoristili najnovije i najsofisticiranije metode da ove drevne ostatke ljudskih fekalija ispitaju kako bi dobili dragocene informacije o crevnim parazitima u prošlosti. Studija je objavljena u PLOS One, piše Phys.org.

Preporučujemo

Poznato je odavno da DNK mikroba preživljava u uzorcima stolice, ali je analiza drevnog izmeta bila ograničena kako zbog degradacije DNK tokom vremena, tako i zbog nerazvijenih metoda analize.

Studija je identifikovala genetske potpise niza crevnih parazita. Mnogi od njih, uključujući protozou Blastocystis i višestruke sojeve bakterije E. coli, nikada ranije nisu detektovani u drevnom izmetu. Neki patogeni, uključujući Enterobius vermicularis (mala dečja glista), bili su posebno rasprostranjeni, prisutni u većini uzoraka.

- Rad sa ovim drevnim uzorcima bio je kao otvaranje biološke vremenske kapsule, pri čemu je svaki otkrivao uvid u ljudsko zdravlje i svakodnevni život od pre više od hiljadu godina – rekao je Dru Kapon sa Univerziteta u Indijani

Ova studija nudi dokaz koncepta za korišćenje najsavremenije DNK analize za identifikaciju crevnih parazita populacija iz prošlosti. Činjenica da su neki od ovih patogena specifični za ljude, uključujući Enterobius vermicularis i Shigellu, takođe podržava ove analize kao metod razlikovanja ljudskog izmeta od otpada drugih vrsta.

Visoka prevalencija crevnih parazita u ovom uzorku može ukazivati na to da su crevne infekcije i loši sanitarni uslovi bili uobičajeni među narodom Loma San Gabriel, koji je živeo u regionu u to vreme.

Međutim, autori napominju da je ovo ograničena studija, koja analizira samo deset uzoraka i cilja na ograničenu listu dobro proučenih patogena. Buduća istraživanja na većim uzorcima moći će da pruže potpuniju procenu patogena koji su mučili drevne kulture.

- Postoji veliki potencijal u primeni modernih molekularnih metoda za proučavanje prošlosti. Visoko osetljivi i specifično ciljani testovi mogu dopuniti pristupe sekvenciranja kada su specifični ciljevi od interesa. Radujemo se nastavku ovog kolaborativnog rada kako bismo bolje razumeli prisustvo i kretanje patogena u drevnim uzorcima – rekao je Džo Braun, istraživač.

(Telegraf Nauka/Phys.org)