Spektakularno otkriće u Severnoj palati u Ninivi: Ovako nešto nikad dosad nije ni viđeno, ni pronađeno

Tokom iskopavanja u prestonoj dvorani Severne palate kralja Asurbanipala u drevnoj Ninivi istraživači su došli do zaista spektakularnog otkrića – delova monumentalnog reljefa na kome je prikazan vladar Asirskog carstva sa dva važna božanstva.

Reljef je isklesan na masivnoj kamenoj ploči dimenzija 5,5 puta 3 metra i teškoj 12 tona. Otkriće je izuzetno ne samo zbog veličine reljefa, već i scena na njemu, piše Phys.org.

Preporučujemo

- Ni na jednom reljefu iz asirskih palata koje poznajemo, nema prikaza važnih božanstava – rekao je prof. dr Aron Šmit sa Instituta za praistoriju, protoistoriju i arheologiju Starog istoka na Univerzitetu u Hajdelbergu.

Drevna Niniva nalazi se u blizini današnjeg iračkog grada Mosula. Bila je jedan od najvažnijih gradova Severne Mesopotamije, a u vreme vlasti Senaheriba u 8. veku pre nove ere postao i prestonica Asirskog carstva.

Severna palata i reljef

Aron Šmit i njegov tim od 2022. istražuju humku koja prekriva glavni deo Severne palate, koju je izgradio kralj Asurbanipal.

Iskopavanja se sprovode u okviru projekta „Hajdelberg Niniva“, započetog 2018. godine pod vođstvom prof. dr Stefana Maula sa Odseka za jezike i kulture Bliskog istoka Univerziteta u Hajdelbergu. Krajem 19. veka, britanski istraživači su prvi istražili Severnu palatu drevne Ninive i otkrili reljefe velikih razmera, koji su sada izloženi u Britanskom muzeju u Londonu.

U centru nedavno otkrivenog reljefa prikazan je kralj Asurbanipal, poslednji veliki vladar Asirskog carstva. Njega okružuju dva vrhovna božanstva: bogovi Ašur i Ištar, boginja zaštitnica Ninive.

- Ove figure sugerišu da je masivni krilati sunčev disk prvobitno bio postavljen iznad reljefa – objasnio je prof. Šmit, a navodi se u saopštenju Univerziteta u Hajdelbergu.

Tokom narednih meseci, na osnovu podataka prikupljenih na licu mesta, istraživači će detaljno ispitati prikaz, kao i kontekst pronalaska, i objaviti rezultate u naučnom časopisu.

Prema rečima prof. Šmita, reljef se prvobitno nalazio u niši preko puta glavnog ulaza u prestonu dvoranu, tj. na najvažnijem mestu u palati. Istraživači su otkrili fragmente reljefa u jami ispunjenoj zemljom iza ove niše. Verovatno je iskopana u helenističkom periodu, u trećem ili drugom veku pre Hrista.

- Činjenica da su ovi fragmenti bili zakopani sigurno je jedan od razloga zašto ih britanski arheolozi nikada nisu pronašli pre više od sto godina - pretpostavlja prof. Šmit.

Kako je dogovoreno sa Iračkim državnim odborom za antikvitete i nasleđe (SBAH), srednjoročni plan je da se reljef postavi na svoje prvobitno mesto i otvori za javnost.

Reljefi i Asurbanipal

Reljefi u kraljevskim palatama smatraju se neprocenjivim izvorom za proučavanje Asirskog carstva.

„Esarhadonova palata u Kalhi nije dobro sačuvana, ali njegov sin Asurbanipal je dodao neke izvrsne reljefe građevini svog dede u Ninivi i tamo je izgradio novu palatu. Asurbanipalovi reljefi palate su među najboljim primerima asirske skulpture i uključuju, s pravom, proslavljeni lov na veštice. Asirski reljefi prenose ideološku poruku kraljevskih natpisa; njihov repertoar je, takođe, identičan: rat, pobeda, izgradnja – ukratko, nadmoć i trijumf kralja u svim i nad svim aspektima života uz pomoć bogova“, navela je Ameli Kurt u knjizi Stari istok.

Asurbanipal (Ašurbanipal) bio je poslednji veliki vladar Novog asirskog carstva. Vladao je od 668. do 627. pre nove ere. Bio je jedan od retkih mesopotamskih vladara koji je potpuno savladao pisanje i čitanje, pa je u Ninivi skupio prvu sistematski organizovanu biblioteku na Starom istoku.

(Telegraf Nauka/Phys.org)