Kako preživeti krizu? Ovo su najbolje strategije za opasna vremena, utvrdili analitički arheolozi
Kako preživljavamo u ekstremnim krizama? Kako se nosimo sa njima? Šta radimo kada puknu lanci snabdevanja hranom ili resursi presuđe? Da li je tada važno skladištiti hranu ili je bolje napustiti dom ili, možda, tražiti pomoć od suseda?
Ove odluke i njihove rezultate istraživači često nazivaju otpornošću, a tim analitičkih arheologa sa Univerziteta u Koloradu (SAD) i Univeziteta u Orhusu (Danska) analizirao je 4 strategije otpornosti i mapirao koje od njih su najkorisnije u različitim krizama, saopštio je Univerzitet u Orhusu (AU).
Preporučujemo
Nova saznanja nakon senzacionalnog otkrića kuće stare 8.000 godina kod Lebana
Ostaci raskomadane trudnice u Ekvadoru stari 1.200 godina možda predstavljaju žrtvu radi obuzdavanja El Ninja
Četiri najčešće strategije otpornosti:1. ULAGANJE U INFRASTRUKTURU (Izgradnja skladišta, zaštite od poplava ili druga ugotrajna rešenja.)
2. RAZMENA (Razmena resursa preko društvenim mreža i pomaganjem komšijama i porodici.)
3. MOBILNOST (Selidba na bezbednija mesta.)
4. EKONOMSKO PRILAGOĐAVANJE ( Prilagođavanje ponašanja poput, na primer, zamene jednih useva drugim.)
Svaka strategija testirana je u različitim krizama, uključujući iznenadne šokove ili čestu promenu dobrih i loših uslova. Ovim su simulirane klimatske promene, ali i različiti ekstremni događaji poput suša i vulkanskih erupcija. Konačna stopa preživljavanja upoređena je sa cenom strategije, što je davalo istraživačima pogled na to koja strategija je najbolja za koje uslove.
Otpornost, koja se smatra rešenjem za mnoge krize sa kojim se suočavaju društva u različitim vremenima i mestima, često se spominje kao veoma apstraktni pojam ili kao karakteristika određenog pojedinca, grupe ili većeg društvenog sistema koji omogućuju da se izdrže spoljne krize. Međutim, otpornost se najbolje razume kao skup brojnih pojedinačnih odluka i strategija. Nije ni urođena, ni nepromenjiva, a ne postoji ni univerzalna strategija koja je efikasna u svim vrstama krize, navode.
Analitički arheolozi sa dva univerziteta za novu studiju u publikaciji Science Advances koristili su kompjuterske simulacije da mere efikasnost 4 najčešće strategije korišćene u krizama u prošlosti i sadašnjosti: ulaganje u infrastrukturu, razmena, mobilnost i ekonomsko prilagođavanje.
- Rano u našoj studiji primetili smo da je ekonomsko prilagođavanje značajno gore od ostalih strategija u većini kriza. Ukratko, ako kriza pogodi, nije dovoljno raditi više da bi se očuvali neophodni resursi ako tih resursa već nije bilo dovoljno – rekao je Kolin Ren, glavni autor studije.
Mobilnost – selidba u bezbedniju oblast – pokazala se kao solidna strategija, ali uspešna je samo ako postoje bolja mesta za život. Razmena, kada se resursi dele preko društvenih mreža, funkcioniše kao mešavina mobilnosti i investicija. Ekonomsko prilagođavanje – promena ponašanja kojom se odgovara na krizu – pokazalo se kao najmanje efikasna strategija.
Zaključke studije podržavaju etnbogeografske i arheološke analize, koje pokazuju da su različite grupe koje su koristile proučavane strategije otpornosti imale različite rezultate.
- Ono što ova studija pokazuje je da možemo i da bi trebalo da gledamo u prošlost kako bismo bolje razumeli koje su strategije bile efikasne za naše pretke, pa da mi možemo da znamo i koje su najbolje za buduće krize – rekla je Iza Romanovska, jedna od autorki studije, i dodala:
- Naši rezultati su provokativni, ali je ovo donekle jednostavna kompjuterska simulacija i verovatno ne može da se primeni direktno na današnji svet na isti način.
Analitička arheologija je podvrsta digitalne arheologije i fokusira se na analize i tumačenja arheoloških podataka korišćenjem najnaprednijih računarskih tehnika.
(Telegraf Nauka/CAS AU)