Arheološka studija otkriva najstarija svedočanstva o modifikaciji rogova stoke

Istraživači su pronašli najstarije fizičke dokaze modifikacije rogova stoke i prve takve dokaze u slučaju ovaca. U elitnom pogrebnom kompleksu u Hijerakonpolisu, Gornji Egiptat (oko 3700. godine pre nove ere), šest ovaca je pokazivalo tragove deformacije, doprinoseći istoriji modifikacije rogova u Africi, koja je prvenstveno ograničena na goveda.

Ovce su stigle u Egipat iz Levanta oko 6. milenijuma pre nove ere, postavši jedan od najvažnijih stočnih resursa Egipta do 5. milenijuma pre nove ere. Prikazane su na ćupovima, rezbarenim površinama i ritualnim predmetima – tako se zna da su prve ovce u Egiptu imale uvijene rogove.

Preporučujemo

Ove ovce sa zavojitim rogovima kasnije su uključene u hijeroglifski sistem i postale deo verske ikonografije u obliku ovnovskih božanstava.

Međutim, do Srednjeg kraljevstva, amonske ovce su počele da se pojavljuju u Egiptu. Njih su karakterisali rogovi u obliku polumeseca okrenuti unazad. One su na kraju potpuno zamenile varijantu sa uvrnutim rogovima.

Na lokaciji Hijerakonpolisa, oko 100 kilometara od modernog Luksora, nalazi se elitni pogrebni kompleks, gde su sahranjivani pripadnici gradske elite u složenim grobnicama, zajedno sa divljim i ponekad egzotičnim životinjama, uključujući goveda, koze, krokodile, nojeve, leoparde, pavijane, divlje mačke, slonove, hartbist antilope, nilske konje i divlja goveda (tur).

Među tim životinjama bile su i ovce. Istraživači su pronašli lobanje šest jedinki čiji rogovi su bili modifikovani, uključujući potpuno uklanjanje ili usmerenost unazad ili paralelno i nagore u izvesnom stepenu.

Dalje ispitivanje ostataka je takođe pokazalo da su neke od tih jedinki bile kastrirane, što su sugerisali izduženi izgled kostiju i prisustvo nezglobljenih kostiju, što ih je činilo krupnijim od nekastriranih jedinki.

Modifikacija rogova je bila rezultat lomljenja lobanje u osnovi rogava, promene položaja i vezivanja rogova dok frakture ne zarastu. Ovo je utvrđeno na osnovu udubljenja u osnovi rogova i neobično tanke kosti u toj oblasti (što su obično posledice fraktura), kao i na osnovu konstrikcija sa strana rogova, što je u skladu sa vezivanjem.

Razne afričke agro-pastirske grupe, uključujući narod Pokot u Keniji, još koriste iste metode modifikacije rogova. Obično to rade kozama kad dostignu otprilike godinu dana starosti.

Modifikacija rogova ovaca je pokazatelj da su sahranjeni ljudi želeli da pokažu svoju moć – ne samo putem divljih i egzotičnih životinja, već i pitem modifikacije domaćih životinja, kažu istraživači o eliti u Hijerakonpolisu.

Ne samo da su ovce estetski izgledale drugačije, već su možda simbolizovale sposobnost elite da kontroliše samu prirodu. Ovaj koncept je bio veoma značajan u predinastičkom Egiptu i vidi se u nabavci i sahranjivanju opasnih i divljih životinja.

Istraživači takođe sugerišu da je možda trebalo da modifikovane ovce prizovu adaksa (Addax nasomaculatus), antilopu sa uspravnim uvrnutim rogovima, za koju se često mislilo da simboliše obnavljanje života i reda naspram haosa.

Sigurno je da su ove ovce bile specijalne i verovatno nisu uzgajane za konzumaciju, što pokazuju kastracija i njihov uzrast (6-8 godina), pošto većina ovaca za konzumaciju bude zaklana do svoje treće godine starosti.

Istraživači će nastaviti iskopavanja i tražiti druge primere modifikacije rogova na lokaciji Hijerakonpolis, a naročito ih zanima da li je modifikacija rogova takođe praktikovana kod goveda i koza.

(Telegraf Nauka/Phys.org)