Oštećena statua faraona inspirisala pesmu o prolaznosti ljudske moći: Od Mlađeg Memnona do Ozimandijasa
Ova 3.300 godina stara statua Ramzesa II povezana je sa pesmom Persija Šelija, iako nije jasno da li je pesnik zapravo video statuu ili je samo čuo njen opis
Mlađi Memnon je oštećeni ostatak statue egipatskog faraona Ramzesa II, poznatog i kao Ramzes Veliki, koji je vladao Egiptom od 1279. do 1213. godine pre nove ere. Statua je preživela više od 3.300 godina i danas se čuva u Britanskom muzeju u Londonu, gde oduvek privlači pažnju posetilaca. Iako je naziv Memnon u ovom kontekstu proizveo zabunu, statua nosi snažnu simboliku povezanu sa egipatskom moći i slavom faraona, a veruje se da je inspirisala jednog od najslavnijih pesnika romantizma - Persija Šelija - da napiše pesmu o prolaznosti ljudske moći, piše Live science.
Statua je deo velikog kompleksa spomenika i hramova koje je Ramzes II izgradio u čast svog bogatstva, moći i dugog vladavine. Ramzes II je bio jedan od najpoznatijih faraona Novog Egipta (oko 1550-1070. godine pre nove ere), a njegovo ime i dela ostala su urezana u istoriju zahvaljujući velikim projektima i vojnom uspehu. Njegovo najpoznatije vojno postignuće bila je Bitka kod Kadeša (oko 1275. godine pre nove ere), koja je bila ključna za uspostavljanje egipatskog uticaja na Bliskom istoku.
Jedan od najvažnijih elemenata Ramzesovog nasleđa bili su njegovi spomenici, koji su uključivali monumentalne statue, hramove i gradove. Mlađi Memnon je deo serije spomenika koje je faraon postavio ispred svog hrama u drevnoj nekropoli Teba, koja se danas nalazi u blizini modernog Luksora. Statua visoka 2,7 metra predstavlja Ramzesa II, a iako je oštećena, i dalje očigledno odražava grandioznost koju je faraon želeo da prenese na svoje podanike.
Interesantan detalj o statui je da su pronađeni tragovi crvene boje na njenoj površini. To ukazuje da je, verovatno, originalna statua bila obojena, što je bio čest postupak u egipatskoj umetnosti tog vremena. Granitna skulptura je tada izgledala mnogo živopisnije nego što je to slučaj danas, kada je gotovo potpuno izgubljena u svom prvobitnom obliku zbog delovanja vremena i oštećenja.
Ime Memnon povezano je sa ovom statuom zbog greške u interpretaciji grčkih natpisa na sličnim statuama. U 19. veku, egiptolozi su pogrešno smatrali da se statua odnosi na mitološkog grčkog kralja Memnona, a ne na egipatskog faraona Ramzesa II. Kasnije se ispostavilo da se ime Memnon odnosilo na statuu faraona Amenhotepa III, a naziv Mlađi Memnon je korišćen da se razlikuje od drugih spomenika.
Jedan od najzanimljivijih aspekata Mlađeg Memnona je njegova veza sa pesmom Ozimandijas Persija Bišija Šelija.
Ova pesma, koju je Šeli napisao 1818. godine, postala je jedno od najpoznatijih dela engleske književnosti. U pesmi, lik kralja Ozimandijas, prikazan kao moćan i arogantan, govori: "Pogledajte na moja dela, vi moćni, i očajavajte!" Međutim, u trenutku kada je pesma napisana, ono što je nekada bila velika moć već je nestalo, a ostali su samo ruševine.
Iako je Ozimandijas inspirisan idejom o neprolaznosti moći i slave, nije sasvim jasno da li je Šeli zapravo video Mlađeg Memnona. Statua je u Britanski muzej stigla 1821. godine, tri godine nakon što je pesma objavljena. Postoji mogućnost da je pesnik samo čuo o statui i njenoj impozantnoj ulozi u egipatskoj umetnosti, što je moglo biti dovoljno da inspiriše njegove stihove.
Pesma i Mlađi Memnon deo su šireg kulturnog fenomena poznatog kao egiptomanija, koji je postao popularan u Evropi i Americi tokom 19. veka. Fascinacija Egiptom, koja je obuhvatala sve, od arheoloških iskopavanja do umetničkih dela, uticala je na književnost, umetnost i nauku tog vremena. Ramzes II je postao ikona moći i veličine, a njegova statua, kao i pesma Ozimandijas, predstavljaju simboličnu opomenu o prolaznosti ljudskih dostignuća.
Priča o Ramzesu i njegovoj statui postala je mnogo više od istorijskog artefakta, ona je postala kulturna ikona koja inspiriše umetnike i mislioce kroz vekove. Šelijeva pesma tako je postala klasika koja uvek iznova podseća na prolaznost i efemernost, čak i onih koji se smatraju najmoćnijima. Ramzes II nije samo ostavio trag u fizičkom svetu kroz svoje spomenike, već i u kulturnom pamćenju, kao simbol prolaznosti ljudske moći.
Persi Biš Šeli (1792-1822) bio jedan od najznačajnih engleskih pesnika romantizma, uz Džona Kitsa i Džordža Bajrona. Bio je vatrena pristalica ideja prosvetiteljstva, a sa Oksfordskog univerziteta izbačen je zbog pisanja brošure "O neophodnosti ateizma". Njegova druga supruga Meri Šeli takođe je poznata po pisanju i to romana "Frankenštajn ili moderni Prometej".
(Telegraf Nauka / Live science)