Prešla pola sveta, pa završila na njivi: Otkriveno odakle su vikinzi doneli fascinantnu srebrnu posudu

Deo blaga iz čuvene riznice iz Galoveja stigao je u Škotsku iz Irana

Naučna istraživanja nedavno su otkrila fascinantne detalje o srebrnoj posudi sa poklopcem, koja je zvezda čuvene riznice iz Galoveja, najbogatije kolekcije predmeta iz vikinškog doba pronađene u Britaniji ili Irskoj. Posuda, koja potiče iz zapadne Azije, prešla je pola sveta pre više od 1.000 godina pre nego što je zakopana na njivi u Škotskoj oko 900. godine. Ovo otkriće naglašava izuzetnu povezanost drevnih kultura i trgovačkih puteva koji su spajali udaljene krajeve sveta, piše The Guardian.

Riznica iz Galoveja, koju su otkrili amateri entuziasti upotrebom metal detektora 2014. godine u Balmagiju predstavlja najvažnije arheološko otkriće u Ujedinjenom Kraljevstvu u ovom veku. Kolekcija sadrži više od 5 kilograma srebra, zlata i drugih materijala, uključujući hrišćanski pektoralni krst, broševe i druge vredne predmete. Zbirka je ubrzo dodeljena Nacionalnom muzeju Škotske (NMS), gde je podvrgnuta detaljnoj analizi i konzervaciji.

Preporučujemo

Srebrna posuda sa poklopcem, koja je sada postala centralni objekat zbirke, bila je i dalje umotana u drevne tekstile kada je otkrivena, što je izuzetno redak slučaj čuvanja. Zbog toga je njena površina mogla biti vidljiva samo pomoću rendgenskih snimaka. Od tada, tekstili su delimično uklonjeni i sačuvani, a posuda je prošla kroz proces laserskog čišćenja kako bi se uklonila zelena korozija sa njene površine. Naučna analiza otkrila je njeno izvanredno poreklo i neobičan put do Škotske.

Detalji o dizajnu posude, uključujući krune, vatrene oltare i stvorenja kao što su leopardi i tigrovi, po prvi put su vidljivi. Ova ikonografija je povezana sa zoroastrizmom, državnom religijom Sasanidskog carstva, poslednjeg persijskog carstva pre ranih muslimanskih osvajanja u 7. veku. Naučna analiza srebra potvrdila je da posuda potiče iz rudnika u današnjem Iranu, što je dodatno potkrepilo sumnje da je posuda sa zapada Azije.

Dr Martin Goldberg, glavni kustos ranosrednjovekovnih i vikinških zbirki u Nacionalnom muzeju Škotske (NMS), istakao je značaj ovog otkrića.

- Videti te tigrove po prvi put je zaista neverovatna stvar. Iako je tehnologija toliko napredna, 3D skeniranje vam ne daje boju. Ne pruža vam zaista osećaj koji dobijate od ovog novootkrivenog predmeta – istakao je Goldberg.

Takođe, naglasio da je centralni motiv na posudi vatreni oltar, simbol koji je korišćen na sasanidskom carskom novcu, centralan za njihovu religijsku praksu.

- Ali ova posuda ima krunu koja izlazi iz plamena. To verovatno znači da je predmet bio namenjen ili korišćen od strane vladarske porodice – dodaje on.

Sasanidski carevi su često prikazivani kako love leoparde i tigrove, što dodatno potvrđuje simboliku koja je uklesana na ovoj posudi. Posuda je visoka oko 14 cm i sadržala je mnoge jedinstvene kuriozitete iz zbirke, uključujući staklenu posudu od gorskog kristala, što ukazuje na visoki status i sofisticiranost vlasnika.

Jedan od najfascinantnijih aspekata ovog otkrića je putovanje koje je posuda prešla da bi stigla do jugozapadne Škotske. Goldberg veruje da je posuda bila relikvija ispunjena sećanjima i nasleđem jedne izuzetno visoko rangirane i dobro povezane porodice.

- Teško je zamisliti šta bi hrišćanin koji živi u tom području mislio o ovom predmetu osim ako nije znao kako je dospeo ovde, ko ga je doneo. Možda su imali svoje priče o ovom predmetu – navodi Goldberg. Poznato je da su ljudi u to vreme išli na hodočašća u Svetu zemlju, a kada su prešli toliki put, nisu bili daleko od mesta gde je ova posuda prvobitno nastala.

Dr Džejn Keršou, stručnjak za srebro iz vikinškog doba sa Univerziteta Oksford, sa kojom je NMS sarađivao na ovom projektu, potvrdila je da je posuda legura srebra i relativno čistog bakra, što je karakteristično za sasanidsko srebro, ali ne i za savremeno evropsko srebro.

- Pored toga, izotopi olova sadržani unutar srebrnog metala i nijela (tamna legura srebra, bakra, olova i sumpora) odgovaraju rudi iz Irana. Čak možemo reći da nijelo potiče iz čuvenog rudnika Nakhlak u centralnom Iranu. Fantastično je imati naučnu potvrdu za daleko poreklo ovog izvanrednog predmeta - rekla je Keršou.

Riznica iz Galoveja će uskoro biti izložena u Nacionalnom muzeju Škotske u Edinburgu, gde će posetioci imati priliku da vide ovu izvanrednu posudu i druge vredne predmete iz zbirke. Deo zbirke će takođe biti dugoročno izložen u galerijama u Kirkcudbrightu.

Ovo otkriće ne samo da obogaćuje naše razumevanje trgovačkih puteva i kulturnih razmena tokom Vikinškog doba, već i naglašava koliko su drevne civilizacije bile međusobno povezane, čak i na velikim udaljenostima. Naučna otkrića poput ovih omogućavaju nam da zavirimo u svet prošlosti i bolje razumemo složene interakcije koje su oblikovale svet kakav poznajemo danas.

(Telegraf Nauka / The Guardian)