Lovci-sakupljači su održavali „uredan dom“ u najranijem poznatom britanskom prebivalištu

D. M.
Vreme čitanja: oko 2 min.

Arheološki dokazi iz svetski poznatog mezolitskog mesta Star Kar u Severnom Jorkširu pokazuju da su lovci-sakupljači verovatno održavali uredan dom praveći „zone“ za različite kućne aktivnosti.

Istraživači sa Univerziteta Jork i Univerziteta Njukasl pregledali su mikroskopske dokaze o upotrebi kamenih oruđa pronađenih u tri strukture – u obliku kupe ili sa kupolom – stare više od 11.000 godina na lokaciji Star Kar, piše Phys.org.

Otkrili su da je niz aktivnosti verovatno obavljan unutar „kuće“, uključujući rad sa drvetom, kostima, rogovima, biljkama, kožom, mesom i ribom. Zatim su projektovali prostorne nacrte da bu utvrdili gde su te aktivnosti mogle da se dešavaju unutar tog prebivališta.

„Otkrili smo da su postojale posebne oblasti za različite vrste aktivnosti, tako da je neuredna aktivnost koja uključuje kasapljenje, na primer, obavljana u izdvojenom prostoru, odvojeno od ‘čistijih’ poslova poput pravljenja objekata od kosti i drveta, oruđa ili nakita“, kažu arheolozi

To je iznenađujuće pošto su lovci-sakupljači poznati kao vrlo mobilni, jer su morali da idu napolje da bi pronašli hranu, a ipak su imali veoma organizovan pristup ne samo pravljenju kuće, već i osećaja doma.

Ovaj novi rad o vrlo ranim oblicima stanovanja sugeriše da su kuće ne samo imale praktičnu svrhu kao skloništa, već i da su poštovane izvesne društvene norme koje nisu mnogo drugačije od današnje organizacije naših domova.

Ranije istraživanje je takođe pokazalo dokaze da su lovci-sakupljači održavali čistoću svojih prebivališta, kao i urednost, sa pokazateljima da je unutrašnjost strukture brisana.

Star Kar predstavlja najranija poznata svedočanstva o britanskim prebivalištima i neke od najranijih oblika arhitekture. Veruje se da je jedna struktura bila u obliku kupe i napravljena od oborenog drveća, kao i sa pokrovom od biljaka, poput trske, ili životinjskih koža.

Malo se zna zašto su lovci-sakupljači gradili takve strukture.

„Ne samo da sad znamo da su lovci-sakupljači pravili ova mesta za stanovanje, već su imali zajedničko shvatanje kako da organizuju aktivnosti u njima“, kažu istraživači.

U modernim društvima smo snažno vezani za naše domove, i fizički i emocionalno. Međutim, u dalekoj prošlosti, zajednice su bile veoma mobilne, tako da je fascinantno da je ipak postojao koncept održavanja uređenog kućnog prostora.

Ova studija pokazuje da analiza na mikronivou može biti uzbudljiv način dolaska do detalja u pogledu ovih prebivališta i značaja ovih prostora za njihove stanovnike.

(Telegraf Nauka/Phys.org)