Kuge koje su uzdrmale Rimsko carstvo povezane s klimatskim promenama?

Istraživanje koje rekonstruiše klimu Italije u periodu antičkog Rima, pokazuje da su tri epidemije kuge koincidirale sa hladnim sušnim periodima

Tri epidemije kuge koje su zadesile Rimsko carstvo koje su se vremenski poklopile sa neobično hladnim i sušnim periodima, ukazuju da su klimatske promene možda doprinele padu carstva, piše New Scientist.

Preporučujemo

Kajl Harper u saradnji sa svojim kolegama sa univerziteta Oklahoma rekonstruisao je klimu južne Italije u periodu između 200. godine pre naše ere i 600. godine naše ere. Ova istraživanja su sprovedena ispitivanjem planktonskog sedimenta Jadranskog mora.

Rimska država je procvetala i dostigla svoj maksimum tokom tri veka tople i relativno vlažne klime počevši 200. godine p.n.e. Međutim "rimski klimatski optimum" je prošao negde oko 130. godine naše ere, i ustupio mesto u proseku tri stepena Celzijusa nižoj temperaturi, sa češćim sušnim periodima. Posebno hladne godine su se poklopile sa pojavom Antoninske (ili Galenske) kuge 165–180. naše ere. Ova epidemija je potpuno potresla carstvo i moguće da je lišila života imperatora Lucija Vera, savladara Marka Aurelija. Ovom epidemijom se završava i zlatni period najvećeg političkog uticaja, teritorijalnog proširenja i najvećeg broja stanovništva za koje se procenjuje da je bilo 75 miliona, poznatog kao "rimski mir" (Pax Romana).

Druga epidemija, takozvana Ciprijanova (prema svetom Ciprijanu koji je zabeležio u svojim spisima ovu pandemiju) kuga se javila 251. i trajala je do 266. godine naše ere i uzela je živote dvojce imperatora, Hostilijana i Klaudija Gotskog. Danas mnogi istoričari veruju da je ovo bila epidemija velikih boginja, a ne prava kuga. Smatra se da je ona jedan od značajnih činilaca koji su doprineli velikoj krizi trećeg veka i daljem sunovratu Carstva koje je počelo da se osipa.

Potom, nakon pada Zapadnog rimskog carstva 476. nastupio je jedan od najhladnijih perioda u proteklih 2000 godina kojim je započeo niz epidemija od kojih je prva bila Justinijanova kuga 540. godine, koja je verovatno doprinela gubitku velikog dela teritorija južne Italije, Balkanskog poluostrva i Bliskog istoka.

Harper kaže: „Rimsko carstvo se uzdizalo i padalo, i ponovo uzdizalo i padalo. U pojedinim slučajevima smo imali talase ekstremnih kriza. Danas duboko verujem da su klimatske promene, baš kao i pandemijske bolest, bile ključni faktor u mnogim od tih kriza.“

Mada u tri sedimentna sloja iz severnih Alpa postoje znakovi tih ledenih perioda, istraživanje sedimenata na kraju morske struje koja se kreće duž cele istočne obale Italije pruža nam prvi jasan dokaz o njima u kontinentalnom delu Rimskog carstva.

Vrste toplovodnih planktona su u opadanju u sedimentnim slojevima koji pripadaju ovom periodu, kaže Karin Zoneveld, saradnik u istraživanju sa Univerziteta Bremen. Tim je takođe uočio smanjenje broja vrsta koje bi zavisile od nutrijenata iz rečnih nanosa što ukazuje na suše.

Hladniji, suvlji uslovi sigurno bi poremetili žetve što bi narušavalo imuni sistem rimskih građana i pomoglo širenju bolesti zbog migracija i sukoba izazvanih glađu.

Pre Justinijanove kuge, izazvane bakterijom Yersinia pestis, tri velike vulkanske erupcije su prigušile sunčevu svetlost i izazvale "mini ledeno doba kasne antike". Istoričari onog vremena su zabeležili podbacivanje žetvi. Prokopije je 536. godine zabeležio da je „Sunce izgubilo sjaj i bilo je poput meseca.“ Takođe je zabeležio da su ljudima konstantno pretile bolesti, rat i druge nedaće koje donose smrt.

Mada nam ovo novo istraživanje sedimenata poboljšava znanje o Italiji u rimsko doba, za ostatak carstva još uvek nemamo verodostojne podatke. Zato ne možemo ni tačno reći da li su klimatske promene pokrenule i proširile kugu, kaže Timoti Njufild sa Univerziteta Džordžtaun. On takođe smatra da su procene efekata Justinijanove kuge preterane.

Harper dodaje da ovo istraživanje treba da postavi brojna pitanja o klimatskim promenama u rimskom, kao i u današnjem periodu. Sve ovo nam daje bolju predstavu o uticaju promene od samo dva do tri stepena Celzijusa i kako ona može imati katastrofalan uticaj na ljudske zajednice.

(Telegraf Nauka / New Scientist)