Misterija 13 fragmenata sa severa: DNK analize kostiju iz pećine otkrile kad su ljudi prešli Alpe

Višegodišnja iskopavanja i analize međunarodnog tima stručnjaka drastično menjaju ono što se znalo o istoriji Evrope u kamenom dobu

Moderni ljudi prešli su Alpe i naselili se na sever Evrope pre oko 45.000 godina. To znači da su homosapijensi naseljavali taj prostor zajedno sa neandertalcima hiljadama godina duže nego što se očekivalo, pokazale su tri naučne studije objavljene u žurnalima Nature i Nature Ecology and Evolution.

Genetska analiza fragmenata kostiju iskopanih na nalazištu Ranis u Nemačkoj, poznatom po sofisticiranim kamenim sečivima, donela je prvi jasan dokaz da su ljudi kamenog doba ovako davno naselili sever Evrope.

Preporučujemo

Materijalni dokaz da su Homo sapiens i Homo neanderthalensis živeli jedni kraj drugih u skladu je sa genetskim dokazima da su se dve vrste povremeno mešale. Takođe, to podgreva i sumnje istraživača da je invazija modernih ljudi u Evropu i Aziju pre oko 50.000 godina pomogla u tome da dođe do izumiranja neandertalaca, koji su tu živeli možda više od 500.000 godina, piše Berkeley News.

Kamena sečiva iz Ranisa

Otkriće 13 fragmenata kostiju homosapijensa, koji su naseljavali pećinu u Nemačkoj pre između 47.500 i 44.000 godina, predstavlja i najstarije poznate ostatke modernih ljudi u centralnoj i severozapadnoj Aziji, naveli su istraživači.

Kamena sečiva iz Ranisa, poznata kao listasti vrhovi, slična su kamenom oruđu na nekoliko nalazišta u Moraviji, Poljskoj, Nemačkoj i Britaniji. Veruje se da ih je proizvodila ista kultura – LRJ tehnokompleks. Za nalazište Ranis se znalo da je staro najmanje 40.000 godina, ali bez prepoznatljivih kostiju nije bilo poznato da li su to oruđe pravili neandertalci ili homosapijensi.

- Nova otkrića demonstriraju da su homosapijensi pravili ovo oruđe i da su homosapijensi stigli ovako daleko na sever u ovo doba, pre oko 45.000 godina. Ovo su neki od najstarijih primera homosapijensa u Evropi – rekla je Elena Zavala, jedan od autora studije i istraživač Univerziteta Kalifornije u Berkliju.

Ona je bila doktorand na Institutu za evolutivnu antropologiju Maks Plank u Lajpcigu 2018, kada je počela da radi na ovom međunarodnom projektu. Istraživanja je vodio Žan-Žak Ibla, bivši direktor tog instituta i profesor Francuskog koledža u Parizu.

- Nalazište Ranis daje dokaze o prvom širenju homosapijensa na višim geografskim širinama Evrope. Ispostavilo se da je kameno oruđe, za koje se mislilo da je neandertalsko, u stvari pravili rani homosapijensi. To suštinski menja naša prethodna znanja o tom periodu – Homo sapiens je stigao na severozapad Evrope mnogo pre nego što su neandertalci nestali u jugozapadnoj Evropi – rekao je on.

Iznenađujuđe rodbinske veze

Zavala je sprovela genetske analize fragmenata kostiju koji su otkriveni tokom iskopavanja između 2016. i 2022, kao i iz onih koji su pronađeni još tridesetih godina prošlog veka. Kako je DNK u drevnim kostima veoma fragmentisan, koristila je specijalnu tehniku da izoluje i sekvencioniše DNK, uglavnom mitohondrijalni DNK (mtDNK) koji se nasleđuje samo od majke.

- Potvrdili smo da su fragmenti skeleta pripadali vrsti Homo sapiens. Interesantno, nekoliko fragmenata imalo je iste sekvence mitohondrijalnog DNK, čak i sa različitih mesta. To pokazuje da su ili pripadali istoj osobi ili rođacima s majčine strane, što povezuje otkrića iz različitih decenija – rekla je ona.

Fragmente kostiju je kao ljudske inicijalno identifikovala pomoću analize proteina kostiju još jedna autorka studije – Dorotea Milopotamitaki, doktorandkinja Francuskog koledža.

Zavala je uporedila mitohondrijalni DNK iz Ranisa sa mitohondrijalnim DNK otkrivenim na drugim paleolitskim nalazištima širom Evrope, pa je konstruisala i porodično stablo ranih homosapijensa u Evropi. Svi osim jednog od 13 fragmenata iz Ranisa imali su međusobno sličan mtDNK i, što je iznenađujuće, nalikovala je mtDNK iz 43.000 godina stare ženske lobanje iz pećine Zlatni kun u Češkoj. Jedina različita mtDNK nalikovala je mtDNK iz Italije.

- To nas dovodi do nekih pitanja: Da li je ovde reč o jednoj populaciji? Kakvi su odnosi bili među njima? Ali mitohondrijalna DNK daje samo jednu stranu priče, majčinu. Potrebno nam je više istraživanja da to bolje ispitamo – rekla je Zavala.

Klima je bila kao u Sibiru

Zavala se specijalizovala za analizu DNK iz starih kostiju, koštanih alata i sedimenta. Njeno istraživanje u različitim nivoima nalazišta Ranis otkrilo je DNK različitih sisara, ali ne hominida. Analiza, zajedno sa morfološkim, izotopskim i proteomskim analizama fragmenata kostiju, prikazuje okruženje tog vremena i ishranu ljudi i životinja koji su naseljavali pećinu.

Otkriveni su ostaci jelena, medveda, runastog nosoroga, konja… i oni ukazuju na hladne klimatske uslove tipične za tundru i slične klimi u Sibiru i severnoj Skandinaviji danas. Istraživači su zaključili da su pećinu uglavnom koristili medvedi za hibernaciju i hijene, a ljudi samo periodično.

- Redak arheološki potpis sličan nalazištima LRC kulture najbolje bi objasnile kratke posete malih, pokretnih grupa pionira – navodi se u jednoj od studija.

- To pokazuje da su rane grupe homosapijensa u Evropi imale kapacitet da se adaptiraju na oštre klimatske uslove. Do nedavno smo mislili da se otpornost na ovako hladnu klimu nije pojavila još nekoliko hiljada godina, pa je ovo iznenađujuć i fascinantan rezultat – rekla je Sarah Pedercani, postdoktorand Univerziteta u La Laguni u Španiji, koja je vodila paleoklimatsko istraživanje u pećini.

Nalazište Ranis nalazi se u pećini ispod zamka i iskopavanja u njemu su uglavnom izvedena između 1932. i 1938. Oruđe je pripisano kraju srednjeg paleolita ili početku kasnog paleolita. Međutim, Ubla i njegov tim su rešili da sprovedu istraživanja modernim arheološkim oruđem. Otkrili su četiri fragmenta kostiju hominida, dok je tokom prvih iskopavanja otkriveno njih devet. Svih 13 fragmenata pripadalo je homosapijensima, potvrdila je Zavala.

Komplikovana slagalica

Tim je uradio i datiranje radioaktivnim ugljenikom ljudskih i životinjskih ostataka kako bi rekonstruisao hronologiju nalazišta.

- Dokazi pokazuju da su homosapijensi sporadično naseljavali pećinu najranije pre 47.500 godina – rekla je Helen Fulas, nekadašnji istraživač Instituta Maks Plank, a sada posdoktorand na Institutu Fransis Krik u Londonu.

- Sve ovo je još jedan važan deo komplikovane slagalice o prirodi odnosa homosapijensa i neandertalaca – rekao je za LiveScience Vilijam Benks, arheolog Francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja, koji nije učestvovao u studiji.

(Telegraf Nauka/Berkeley News/LiveScience)