Tajanstvenih 9 kultura zaleđene Evrope: Društvo ledenog doba bilo kompleksnije nego što se misli
Arheolozi su ispitali nakit sa 112 nalazišta kulture gravetijen i to uporedili sa genetskim podacima
Nakit je simbol identiteta otkako je praistorijski čovek počeo ga koristi – ukazuje na pripadnost grupi, verske stavove, status... Upravo zbog toga, proučavanje nakita iz kulture gravetijen, starog između 34.000 i 24.000 godina, i poređenje tih rezultata sa genetskim podacima pokazalo je da je na tlu zaleđene Evrope postojalo devet kultura ili kulturnih grupa. One su bile bile toliko međusobno drugačije da bi drevni-lovci skupljači mogli da se razlikuju međusobno samo po nakitu, pokazalo je istraživanje arheologa i antropologa sa Univerziteta u Bordou.
Za studiju objavljenu u Nature Human Behaviour oni su ispitali nakit napravljen od školjki, životinjskih i ljudskih zuba, kostiju i drugih materijala sa 112 nalazišta kulture gravetijen širom Evrope, od Pirinejskog poluostrva do Rusije.
Preporučujemo
Obaveštajac rešio najveću misteriju u istoriji avijacije?
Započeta obnova drevne egipatske piramide – apsurd ili projekat veka: Stručnjaci besni zbog radova u Gizi
U to vreme, stanovnici Evrope bili su lovci-skupljači odeveni u životinjsku kožu i krzno. Takođe, skupljali su predmete kako bi ih oblikovali i njima se ukrašavali, kačeći ih na odeću, udove ili kožu. Taj nakit, pretpostavili su istraživači, može biti koristan kulturni marker.
Voleli ukrašavanje i u najtežim vremenima- Čak i u teškim vremenima, a ledeno doba je to bilo, jer je bilo veoma hladno i grozno, ljudi su se trudili da naprave lepe stvari i stvaraju ukrase. Ponosili su se svojim izgledom, time ko su – rekao je Džek Bejker za Haaretz.
- Ideja iza ovog pristupa je da lični nakit predstavlja komunikacionu tehnologiju koja može da se koristi za prikupljanje informacija o grupi, njenoj međusobnoj povezanosti i socijalnom statusu – naveli su istraživači.
Zahvaljujući tome otkrili su da gravetijen kultura, u kojoj je korišćeno gotovo isto kameno oruđe, nije bila tako homogena i monolitna kako se nekad mislilo. Primera radi, otkrili su da su stanovnici istočne Evrope više voleli bele predmete, poput slonovače i životinjskih zuba, dok su oni sa suprotne strane Alpa koristili življe boje i više su voleli da se ukrašavaju kamenčićima i školjkama.
Svi ti ukrasi bili su veoma različiti – bilo je tu slonovače izrezbarene u obliku sova, perli nalik grudima, ćilibarskih privezaka, izbušenih školjki, zuba najrazličitijih životinja… Primera radi, jelen je živeo širom Evrope, ali je nakit od njegovih očnjaka pronađen samo u Italiji i zapadnoj Evropi, dok su očnjaci lisica korišćeni kao nakit u istočnoj Evropi, ali ne i na zapadu.
Poređenje dobijenih podataka iz materijalnih ostataka sa genetskim podacima dalo je posebno zanimljive rezultate – neki genetski bliski lovci-skupljači, poput onih u Španiji i na jugu Francuske, pripadali su različitim kulturama, dok se dešavalo da kulturu dele genetski različite grupe. Otkriće devet različitih kultura u nekoj meri se poklapa sa paleogenomskim podacima, ali ima i izuzetaka. Prateći ostatke, istraživači su otkrili da za jednu od tih kultura nema nikakvih genetskih podataka.
- Pokazali smo da dve različite genetske grupe mogu da imaju zajedničku kulturu. Kulturne razlike kristališu se bolje oko pogrebnih obreda, što treba imati u vidu kod daljih istraživanja. Ova studija lepo pokazuje da genetika nije jednaka sa kulturom – rekao je Džek Bejker, doktorand Univerziteta u Bordou i glavni autor studije, za Scientific American.
Kosimo Post, arheolog Univerziteta u Tibingenu koji nije bio uključen u studiju, za Vice je rekao da postoje „neslaganja između genetskih podataka i kulturnih podataka povezanih sa nakitom“.
- Stanovnici južne Evrope u vreme gravetijen kulture po ukrasima su bili sličniji sa stanovnicima sa istoka kontinenta, ali genetski podaci pokazuju nešto drugo. To može da se očekuje, jer različiti ljudi mogu da nose slične ukrase i obrnuto – rekao je on.
Ova studija je posebno važna i zbog sve češćih kritika da su istraživači prošlosti počeli previše da se oslanjaju na genetske podatke, dok se povremeno materijalni ostaci zanemaruju.
Dragoslav Srejović o gravetijen kulturiO gravetijen kulturi svojevremeno je pisao i Dragoslav Srejović.
- Tragovi lovačkih logora otkriveni su na nekoliko mesta među lesnim naslagama u severnoj Bačkoj i Banatu, kod Ludoša u blizini Subotice, u Pačiru, okolini Vršca, Kozluku i Vatinu. Kremena i koštana oruđa sa pomenutih nalazišta tipološki se uglavnom vezuju za oruđa jedne izrazito dinamične i ekspanzivne kulture mlađeg paleolita (tzv. istočni gravetijen). Ova kultura, nastala u lesnim stepama oko Dona, proširila se oko 20 000. godine pre n. e. na istok do srednje Volge, a na zapad do Alpa. Njeni nosioci, specijalizovani za grupni lov na mamute, nisu imali takmaca u Evropi. Iz tih razloga, oblike njihove kulture prihvatile su brzo i populacije zapadne Evrope i šireg mediteranskog područja. Vremenom, verovatno oko 15000. godine pre n. e., razbijeno je jedinstvo gravetijenske kulture. Tokom poznog glacijala (14-9. milenij pre nove ere), sva područja koja su bila zahvaćena kulturom istočnog gravetijena osamostaljuju se i na njima se obrazuje niz lokalnih kultura. Sve oblasti južno od linije Sava-Dunav ušle su u sferu tzv. mediteranskog gravetijena (tardegravetijen), zapadni delovi Panonske nizije priključuju se srednjoevropskom gravetijenu, koji je pod jakim uticajem magdalenijenske kulture zapadne Evrope, a samo severoistočni deo Karpatskog basena ostaje vezan za istočnoevropski gravetijen - napisao je on u tekstu „Kulture starijeg i kamenog doba na tlu Srbije“.
- Ljudska istorija je kompleksna i višeznačna, proteže se daleko od prostih interakcija gena i okruženja. Demonstrirali smo da analiza nakita iz gravetijena i simultano modelovanja uticaja rastojanja na kulturne razlike. Naša studija identifikovala je devet različitih geografskih podgrupa kulture gravetijen, koje su nosile različit nakit u životu i u smrti. Poređenje naših rezultata sa genomskim studijama pokazalo je da simbolička materijalna kultura može da otkrije stvari koje paleogenomika ne može. Uključivanje nakita i bioloških podataka drugih paleolitskih kultura moglo bi da pomogne da razjasnimo kompleksan narativ najranijih ljudi u Evropi – navodi se u studiji.
(Telegraf Nauka)