Rešena misterija skeleta španskog monaha: Naučnici zbog zemljotresa ispitali lobanju i karlicu i ostali u čudu
Od otkrića 1971. mislilo se da je na ulazu u Palatu Ernana Kortesa u Kuernavaki sahranjen Huan, ali se ispostavilo da je reč o sredovečnoj astečkoj ženi
Misterija skeleta španskog monaha u Palati Ernana Kortes u Kuernavaki, u Meksiku, rešena je posle više od pola veka. Nova analiza pokazala je da uopšte nije reč o ostacima sveštenika, već o telu sredovečne astečke žene, piše LiveScience.
Preporučujemo
Dama od slonovače iznenadila: Najmoćnija osoba u drevnoj Španiji nije bila muškarac, već žena
Arheolozi zbunjeni zbog otkrića: Mislilo se da figura stara 35.000 godina predstavlja konja, to je bila greška
Telo je u grobnicu položeno u fetalnom položaju na ulazu palate španskog konkistadora koji je srušio carstvo Asteka.
Kada je skelet otkriven 1971. naučnici mislili da je reč o telu Huana Lejva, španskog monaha u službi Kortesove supruge. Identifikacija je bila zasnovana na Florentinskom kodeksu iz 16. veka koji je opisao Lejvovu sahranu blizu ulaza u kuću. Međutim, upravo položaj tela nekim istraživačima bio je sumnjiv, pa je to stvorilo misteriju.
Nakon zemljotresa od 7,1 stepeni 2017. Kortesova palata, sagrađena 1535. i sada pretvorena u muzej, ozbiljno je oštećena. Kako je bilo neophodno renoviranje, naučnici su to iskoristili da provere mnoge od eksponata, uključujući i tajanstveni skelet.
Antropolozi Nacionalnog instituta antropologije i istorije (INAH) Meksika – Pablo Neptali Monteroso Rivas i Izabel Berta Garza Gomez -pregledali su kosti i objavili da i lobanja i karlica ukazuju na to da je reč o ženi koja je u trenutku smrti imala između 30 i 40 godina.
Njihov zaključak je da je ona na tom mestu sahranjena između 1500. i 1521, pre španskog uništenja astečkog grada na prostoru današnje Kuernavake.
- Umesto o jednoj obrednoj sahrani, ovde treba pretpostaviti da je reč o seriji obreda, možda i žrtvovanja, od kojih je poslednja sahrana astečke žene – rekao je Monteroso Rivas za LiveScience.
Oni su u grobnici pronašli i kosti drugih individua, uključujući bebe i deteta. Monteroro Rivas kaže da za sada ne znaju da li su postojale rodbinske veze između njih, ali veruje da će DNK analize to razjasniti.
Sam skelet astečke žene je, posle pola veka izloženosti i zemljotresa koji je oštetio palatu, ugrožen, ali se antropolozi nadaju da će moći da ga očuvaju i bolje ispitaju.
(Telegraf Nauka / LiveScience)