Drevna čuvarkuća bizarnog oblika štitila Rimljane od zlih sila: Svetsko otkriće u Viminacijumu

U arheološkom parku otkriven je tintinabulum u obliku krilatog falusa

U arheološkom parku Viminacijum tim istraživača pronašao je jedinstven predmet – tintinabulum ili čuvarkuću iz vremena Rimske imperije. Ovaj predmet neobičnog oblika – reč je o krilatom falusu – služio je kao zaštita od zlih sila i urokljivih pogleda.

Trenutak ovog otkrića predstavljen je u videu koji je Arheološki institut Srpske akademije nauka i umesnosti (SANU) postavio na svoju Instagram stranicu.

- Predstavljamo vam trenutak otkrića tintinabuluma (čuvarkuće) koji je još jednom svrstao Viminacijum uz najznačajnije lokalitete na teritoriji Rimskog carstva – navodi se u opisu videa.

Dodaje se da je ovo senzacionalno otkriće.

- Tintinabulumi su antički pandan današnjim hvatačima vetra. Oni su kačeni ispred vrata kuća ili soba da rasteruju zle sile i urokljive poglede – navodi se u videu.

Gostujući u Jutarnjem programu Radio-televizije Srbije dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta, rekao je da je ovaj jedinstveni predmet imao funkciju zvona, ali i neke vrste čuvarkuće.

- Mi smo znali da su Rimljani bili sujeverni. Prosto im je to bio način života i protiv urokljivosti su morali da se odbrane. Kada otkrijete jedan ovakav nalaz, on je svetski, prosto zato što je dosta redak. U celini ga imaju Napuljski i Britanski muzej – rekao je on za RTS.

O tintinabulumima pisala je i arheološkinja Ketrin Džons u u knjizi „Seks ili simbol? Erotske slike Grčke i Rima“.

- Korišćenje falusa kao zaštite na zgradama razvilo se u dekorativnu formu koja je prevazišla obične rezbarije na zidovima. Predmeti napravljeni od bronze, sa zvonima, visili su u dvorištima kuće, gde je vetar mogao da ih pomera i onda se dobijao zvuk. Sama zvona su pomagala da se rastera zlo, verovalo se, i mislilo se da taj efekat pojačava snagu motiva. Vremenom, ovi predmeti poznati kao tintinabulumi veoma često su imali falusni oblik. Primeri su nam poznati sa mnogih nalazišta, a najbolje su očuvani primeri iz Pompeje. Ne zna se da li su ovi oblici predstavljali svojevrsni strah od seksualnosti kao nekontrolisanog životinjskog nagona ili su jednostavno bili zabavni ljudima. Dodaci nogu, ruku ili krila falusima predstavljalo je nekoliko različitih koncepta. Prvo, transformisalo je falus u malu nezavisnu životinju koja je predstavljala organ koji je bio manje pod kontrolom vlasnika nego što se želelo. Drugo, moć falusa bila je pojačana asocijaciama sa božanstvima. Mnogi objekti ovog tipa bili su jednostavno zabavni vlasnicima – objasnila je ona.